Парламентарна Скупштина Савета Европе је 23. јануара текуће године чула специјални извештај о резултатима двогодишње истраге о питањима црне трансплантологије у Албанији.
“Већ је утврђена чињеница да су се на северу Албаније налазили утврђени затвори, логори у којима су се држали отети људи. Тамо се нељудски поступало са затвореницима, па чак су људи и убијани. А било је и вађења људских органа ради касније препродаје. Све жртве су били Срби…” – саопштио је специјални известилац Дик Марти, члан Комисије за људска права ПССЕ.
У извештају се из етичких разлога не наводе имена жртава, иако су она позната. Нема ни имена сведока – њих такође знају, али се људи ужасно плаше одмазде косовских власти. Уочи заседања ПССЕ британски часопис Guardian је објавио велики текст који почиње речима: “У складу са извештајем војне обавештајне службе, Хашим Тачи је један од највећих лидера организованог криминала у својој земљи”. Документи класификовани као државна тајна гласе: Крајем деведесетих година Хашим Тачи, један од герилских команданата терористичке организације “Ослободилачка војска Косова” створио је сопствену злочиначку групацију. Основни вид њихове делатности је била нелегална трговина људским органима, чије су жртве били мирни Срби. Почетак нестајања Срба из српских села на Космету почео је 1997. године, то јест знатно пре окончања рата. Чак и после уласка НАТО војске на Косово и Метохију, Тачијево окружење је наставило са отмицама Срба. Њих су пребацивали у Албанију, где су у специјалним медицинским центрима таоце кажњавали пуцањем у главу, а њихове органе потом продавали на црном тржишту. Кључну улогу у тој трговини имао је Тачијев саветник Шавит Халити. Он је контролисао наркотрговину, проституцију и трговину оружјем. Његова база налазила се у једном хотелу у Приштини.
Истраживање злочина косметских бојевика први је покушао да спроведе Хашки трибунал. Истражитељи су 2003. године пронашли на југу Космета тајну клинику са траговима подземних операција. Но, из неких разлога, тадашње истраживање није настављено.
О томе је у својој књизи “Лов” говорила Карла Дел Понте, бивши главни тужилац МТБЈ.
Она тврди да у Трибуналу постоји информација о томе да су у лето 1999. године терористи ОВК камионима превезли на север Албаније најмање 300 киднапованих Срба. Они су се прво налазили затворени у логорима Кукеш и Тропој. Потом су заробљенике одводили у нелегалне затворе у којима су им хирурзи уклањали бубреге и друге органе, који су затим преко аеродрома Ринас крај Тиране транспортовани у европске клинике. По речима Дел Понтеове, због онемогућавања даље истраге, суд је одустао од истраживања тих злочина. По информацијама агенције “Пресс” ти ужасни злочини спровођени су под руководством Хашима Тачија, садашњег премијера лажне државе Косово. Дел Понте тврди да она није могла ништа да уради јер је на Космету било ужасно тешко прикупити доказе, где су бандити и злочинци буквално седели један поред другог плашећи сведоке, а косметских Албанаца су се бојале чак и судије Хашког трибунала. “Ја мислим да су се неке судије МТБЈ плашиле да ће Албанци доћи и обрачунати се са њима”.
Прошло је пола године од појаве скандалозног извештаја у Стразбургу, но, мистериозно је утихнула бука у западним медијима, никаквих захтева поводом праћења људских права на Косову и Метохији није било у европским парламентима, а Хашим Тачи је наставио да блиста на светској политичкој сцени у својству премијера самопроглашене “републике”.
Иако га разбојници у његовом окружењу и даље зову познатим надимком “Змија”.
Они који нису упознати са политичком кухињом англосаксонаца, могу помислити да су главни људи у Вашингтону и Лондону сишли с ума. Дословно као у некаквој злој бајци, они су признали грофа Дракулу са бандом крвопија за домаћина Трансилваније и наредили су осталим вазалима да га поштују као себи равног. Најближу жртву Дракулину – бившег српског суверена Трансилваније, натерали су да клекне на колена и да целива кошчате ноге тој погани.
Међутим, то уопште није бајка. Оне који имају какву-такву представу о англо-саксонској политичкој кухињи, уопште не чуди сличан развој догађаја.
Ако пажљиво изучимо закулисну делатност затворених друштава Запада, који реално управљају политиком својих држава, онда ћемо видети да та делатност није нимало хуманија од делатности косметског Дракуле.
На пример, западни медији нису склони да информишу западну јавност о последицама обраде територије Вијетнама и Камбоџе дефолијантом, за време рата у Вијетнаму.
Та обрада названа операцијом «Ranch Hand» (Рука фармера) започета је 1962. године и трајала је све до 1971. године. Примењивали су се хемијски реагенси који су добили називе рози, плави, зелени, пурпурни, наранџасти (названи по боји којом су маркирани контејнери са хемикалијама). Најпознатији је испао наранџасти агенс «Agent Orange», који се показао отрован за људски организам. У оквирима операције «Ranch Hand» хемијском утицају су подвргнути сви рејони јужног Вијетнама, многе области Лаоса и Камбоџе. Поред шумских масива обрађивана су и поља, баште и плантаже каучука. Од 1965. године дефолијанти су се раширили по пољима Лаоса (нарочито у његовим јужним и источним деловима), а од 1967. године и у северном делу демилитаризоване зоне. За време рата, армија САД је распршила по територији јужног Вијетнама 72 милиона литара дефолијанта «Agent Orange» ради уништења шума, у том смислу и 44 милиона литара које садрже диоксин. Диоксин је постојана супстанца која са храном и водом улази у људски организам и изазива различите болести јетре и крви, масовно рађање наказне новорођенчади и изазива прекид нормалног тока трудноће. Као резултат примене америчких војних дефолијаната, већ после рата је умрло неколико десетина хиљада људи. Сматра се да су у Вијетнаму укупно 4,8 милиона људи постали жртве распршивања дефолијаната, од тога око 3 милиона су директно пострадали.
У овом тренутку становници многих области у јужном Вијетнаму и даље осећају на себи последице операције «Ranch Hand». А последице су такве, да генетика становништва у угроженим рејонима има озбиљне недостатке. На свет се рађају деца са поремећајима у развоју, страшне наказе, а поготово са осакаћеним удовима. Држава троши озбиљне ставке у буџету за пружање помоћи таквим људима и у свакој провинцији су израђене многобројне радионице за израду протеза. О тим несрећницима не брине Amnesty International или Human rights watch – они се “не уклапају у профил” али им од тога није лакше. На њихову земљу је читавих девет година чудовишни дракон бљувао кугу, која је створила небројене невоље.
Широка примена хемијског оружја од стране америчке војске довела је до потпуног уништења тона шума мангрова (500 хиљада хектара), 60% џунгли (око милион хектара) и 30 % (око 100 хиљада хектара) равничарских шума. Од 1960. године продуктивност каучукових плантажа смањена је за 75%. Америчка војска уништила је од 70 до 100% поседа банана, риже, слатког кромпира, папаје парадајза, 50% плантажа кокосових ораха, 60% млечика скривеносеменица, 110 хиљада хектара плантажа казуарина. У резултату примене хемикалија озбиљно је нарушен еколошки баланс Вијетнама. У зараженим регијама, од 150 врста птица остало је 18, дошло је до потпуног нестанка водоземаца и инсеката, смањен је број риба у рекама и дошло је до промена у њиховом саставу. Нарушен је микробиолошки састав земљишта, биљке су затроване. Знатно је смањен број врста дрвенасто-жбунастог растиња, као порода влажних тропских шума. У зараженим рејонима преостале су поједине врсте дрвећа и неколико врста бодљикавих биљака које нису погодне за исхрану стоке.
Промене у фауни Вијетнама изазвале су потискивање једне врсте црних пацова другом врстом, који су носиоци куге у јужној и југо-источној Азији, међу видљивим грињама, појавиле су се такве врсте које су разносиоци опаких болести, итд, итд.
Зар се може помислити да су то све чинили носиоци “идеја о слободама и људским правима”, а да нису знали за последице својих дејстава?!
Може бити да пилоти који су расејавали диоксин над тим територијама нису размишљали о таквим последицама, али у тајним ложама америчке политике нису могли не знати за такве последице.
Био је то монструозни експеримент са извршењем геноцида у борби против “црвене опасности”.
Десет година је у југоисточној Азији беснела нечиста сила којој су тајна друштва САД одрешила руке и тајна друштва су и донела одлуку о хемијском рату, веома добро знајући шта раде.
Зар могу они који на туђој земљи сеју невољу и смрт на десетине година унапред, видети у Хашиму Тачију туђинца? Наравно да не могу! Они су бића исте крви. Црне крви.
Када је косовски Дракула на преговорима у Рамбујеу у свом маниру балканског мачоа сломио срце државног секреатара САД Медлин Олбрајт, била је то природна последица тог историјског сусрета. Чешка јеврејка Медлин, која је као дете побегла са оцем-дипломатом од ужаса фашизма, из личног искуства је извукла потпуно неочекиван закључак – геноцид може бити користан. Због тога је мало ко од ментално здравих људи посумњао да је једна олош пронашла другу олош, када се тај пар спојио у пријатељској екстази.
Али морамо имати на уму да је то била само легализација дугогодишњих односа Тачија са Американцима.
Још приликом настајања бандитске ОВК, када је Тачи постао одговоран за финансирање, обуку и наоружање одреда ОВК “смештених” у Албанији, он је из некаквих извора почео да добија потпуно снабдевање за своје упаде у Србију. Униформе ОВК биле су америчке немачке,… уопште НАТО-вске. Одакле је Тачи добијао новац и оружје? Па све са једног места – преко океана. Њега није могла да не примети ЦИА – поготово што је тадашњи директор ЦИА Џорџ Тенет – по пореклу Албанац. Око Косова и Метохије је почела велика игра и САД су заједно са осталим земљама ЕУ започеле операцију за његово отимање од Србије и Савезне Републике Југославије.
Нељудски закулисни владари САД, нашли су за себе истог таквог извршиоца у Србији као што су они сами. То је природно.
Ето због чега царује ћутање поводом извештаја Дика Мартија.
Медлин Олбрајт неће позвати у специјални комитет Сената да би је испитали ко је тај Хашим Тачи. Она то није могла да не зна јер је пре првог сусрета са њим од стране ЦИА добила извештај о тој персони. У том елаборату је учествовало најмање 5 одељења за борбу против наркотика у САД и Европи, који су знали још средином деведесетих година да је Хашим Тачи и чланови његове “Дреничке групе” (најмоћнији и најокрутнији клан у оквирима ОВК) насиљем, путем убистава, мучењем и застрашивањем, контролишу целокупну трговину хероина и других дрога на Космету и на северу, као и да је успоставио трговину “црне” трансплантације људских органа.
Но, то је код презреле даме изазвало само усхићење – ето, то је прави мачо! Она се много потрудила да помогне његовом успеху, потпуно у складу са лозинком “вамипри свих земаља уједините се!”
У резултату свега овога, разбојничко независно Косово се само у једном разликује од западних демократија. Тамо разбојници вребају иза кулиса. А овде они своје звање убица поносно износе на међународну сцену.
Рекло би се, страшна моћ. Јер армија Дракула изгледа непобедиво. Но, није све баш тако једноставно. Недавно је свет узбуркао видео снимак из Сирије у коме терориста прождире срце убијеног сиријског војника. Била је то кап која је прелила чашу стрпљења сиријског народа. Јавна свест се коначно избистрила и сада се убице протерују из земље.
Уколико влада Башара Асада успешно заврши ослобађање Сирије од олоша, биће то добар пример свим терористима у свету, па тако и косовском Дракули званом Змија.
Режим који опстаје на крви не може вечно трајати. Он ће се сигурно срушити.
Дмитриј СЕДОВ | 16.06.2013
Фонд Стратешке Културе
