Бранко Павловић
Политички врх западне цивилизације потонуо је у безнађе аморала, у коме се више не разликује истина од лажи, шта је добро а шта лоше, који је са оне стране правде и неправде.
Тим путем Србија не само да не треба да иде него не сме ићи.
Политичке елите Европе и САД и раније су западале у таква безумља, али су некако успевали да се придигну и врате у цивилизован свет. Европској унији и САД свакако треба пожелети да нађу снаге, да се окрену од пута на коме су сада, а који их нужно води у несрећу.
Што се нас тиче, ми хитно морамо прекинути пут ка Европској унији и јасно дефинисати да су нам и ЕУ и САД, овакви какви су данас, непријатељи. Кад то дефинишемо, онда наравно, у складу са дипломатским правилима и манирима, настављамо да комуницирамо. Али ми тада знамо ко је ко и шта је шта.
То практично значи да је наша дужност да извршимо највећи могући притисак на представнике Србије да поступе онако како се једино може и мора поступити: стварањем јаке националне државе и неуласком у ЕУ.
За предложени притисак на власт у Србији, према мом мишљењу, од нарочите важности је да дође до окупљања свих снага под заставу „Национална држава – не ЕУ“. Уверен сам да, после одлуке Хашког трибунала да су Готовина и Марчак невини, те снаге чине убедљиву већину у Србији.
Ово окупљање, како га ја видим, обухватило би ДСС, СРС, Двери, Наше, 1389, као и читав низ других покрета , удружења и појединаца. Одговорност за изостанак оваквог или неког сличног окупљања је наравно на највећима, али морамо да схватимо и да смо сви лично дужни и одговорни да до окупљања дође.
РАЗЛИКЕ И СЛИЧНОСТИ Ако искрено желимо добро и себи, и својој деци, и Србији, онда су наше међусобне разлике у овом тренутку небитне.
Показаћу то на примеру. Од каквог је значаја то што ја мислим да је Југославија била у основи добро решење за Србе, а, на пример, Мило Ломпар мисли да Југославија као цонцепт није била добро решење – у погледу онога што данас мора да се учини, да би што већи број грађана пристојно живео? Без значаја. И он, и ја, и свако добронамерно разборито биће доћи ће до готово идентичних закључака шта мора да се чини.
Друга важна ствар је да се фронт оних који се позивају на удруживање мора максимално проширити. Против Србије су бројне велике силе и насупрот њима у борби за Србију морамо окупити и оне бираче који су сада гласали за СПС и СНС. Бројне су и жестоке расправе о томе да ли је комунистички период био добар или лош. Али мишљење о томе нема везе са данашњим питањима. Ако хоћемо одрживи привредни развој, боље школство, здравство, војску итд., потпуно је свеједно шта мислимо о партизанима или четницима, и искључивост по овим и сличним питањима води само ка слабљењу наших снага и посредно ка снажењу непријатеља. Нема никаквог разлога да они који у комунистичком периоду виде претежно добро не буду данас под истом заставом „Национална држава – не ЕУ“ (полазим од себе).
Окупљање мора бити национално. Иако постоје и ваљани разлози за оно што се понекад зове грађански концепт, у условима изузетно високе угрожености Србије, великог степена њене разграђености, директне угрожености Срба на Косову и Метохији и суседним земљама (нарочито у Хрватској), окупљање мора бити пре свега национално. Временом ће и припадници других мањинских заједница увидети да само у јакој Србији неће бити корупције, да се само у том државном устројству може остварити привредни раст, уз смањење сиромаштва и повећања запослености, развој пољопривреде, уређење енергетског сектора итд.
ШТА ДА СЕ РАДИ Одмах да кажем, ја на свему овоме већ радим (у почетним разговорима сви са којима сам причао мисле да је тако нешто заиста потребно). У прикупљању новца за, према мом мишљењу, делатности које недостају до сада имам уписаних 40.000 ЕУР. Циљ је 150.000. Ево које делатности, поред осталих, мислим да треба финансирати тим новцем:
— Једно веома озбиљно истраживање по свим најстрожим мерилима социологије о томе шта грађани Србије мисле о битним питањима о којима их, наравно, нико ни не пита у доступним истраживањима. На пример: да ли Србија треба да има снажну војску; да ли Србија треба да понуди Русији отварање војних база на својој територији; да ли треба да постоји обавезни војни рок за мушкарце – серија питања која би анализирала зашто су за ЕУ они који се тако изјашњавају и сл;
— Продукцију филма о стварању (настајању) политичког окупљања (велики материјал који би се као презентација сажео у 30 минута и био доступан на интернету);
— Серија разговора на све битне теме (макроекономија, здравство, образовање итд.), који би се водили као отворени панели уз учешће публике и такође снимали, тако да добијемо по две верзије сваког разговора (седам минута и пола сата) са свим кључним ставовима. На тај начин би за младе добили жив, занимљив,интерактиван програм и унапред утемељили главне правце будућег вођења државе (све оно што партије тврде да имају пре избора, а после се покаже да немају готово ништа);
— Израда и одржавање посебног сајта пројекта „Окупљање“; и
— Отварање око 20 канцеларија у већим градовима преко којих би се промовисала потреба окупљања за остварење програма „Национална држава – не ЕУ“.
Према искуству које имам, за годину дана рада износ који сам навео био би довољан. Намерно сам овде отишао у детаље, да бих поткрепио тврдњу са почетка текста да смо сви одговорни и да има посла за свакога ко је добронамеран. Важно је да не чекамо некога да покрене ствари уместо нас, него да у свом окружењу предузмемо све што можемо да се снаге уједине и решење изнедри. Не треба се плашити да ли ће оно што намеравамо и радимо успети. Језа треба да нас облије од тога да ништа не покушамо.
Потпуно се слажем са Цвијановићем: нису свесни у САД и ЕУ колико су оваквом одлуком Хашког трибунала помогли да се у Србији оцртају трагови свих њихових испостава и створе предуслови за нову политику и стварања јаке Србије.
Време је да Срби у тешким условима збију редове. И ступе на политичку сцену, на начин који води до победе.
