Хибриди људи и животиња – катастрофа наших дана – II део

Генетски модификовани производи данас више никога не чуде. Модификовани људи и животиње сада се тек припремају да постану део свакодневног живота. И да га заувек промене до непрепознатљивости. Шта се може очекивати од химера из научних лабораторија, и да ли су оне заиста озбиљна претња?

Зашто научници продиру у генетски код живих бића и врше његове модификације? Своја размишљања по овом питању за „Глас Русије“ износи зоолог Дмитриј Исонкин.

– Ту може бити неколико одговора. Као прво, то су научно-истраживачка интересовања, да се дође до разумевања, на који начин се одвија формирање ембриона и ћелија, да ли је могуће међусобно спојити два генетска кода, а да не дође до одбацивања. Друго, веома је значајан медицински аспект. Научници траже начин искорењавања на данашњи дан неизлечивих болести, преко страног ДНК другог организма, резистентног на ово обољење. И као треће, то може бити комерцијално веома исплатив подухват будућности, јер је познато, да се сада у телима животиња узгајају донорски органи, који су веома скупи.

Међутим, као што је и са ГМО-производима, модификовани живи организми могу да представљају значајну претњу. Сви експерименти који се предузимају у генетичком инжењерингу морају проћи дуготрајне тестове, да би дошли до сазнања како ће се понашати коначно формирани живи организам. Већина експеримената данас се обављају на лабораторијским мишевима, чија је дужина живота природно крајње кратка, па се могу проследити квалитативне промене у организму на примеру неколико генерација, а то је веома тешко постићи када се ради о већим животињама, а поготову о људима.

Према закону, сви хибриди-химере морају бити уништене најкасније до четрнаестог дана живота, али како онда доћи до сазнања о утицају мешовитих гена на наредне генерације? Испада, да владе свесно забрањују темељна истраживања хибридизације људи и животиња. Али то се највероватније дешава само на папиру. А у стварности?

Можемо само претпостављати као функционишу затворене лабораторије, али је сигурно, да уколико и када направе хибридно створење, мало је вероватно да ће га уништити након две недеље: најзначајнија сазнања долазе управо из периода полног сазревања, када квалитативне карактеристике организма прелазе на други ниво и може се пратити понашање гена у одраслом стању, као и приликом укрштавања одраслог хибрида са другим хибридом.

Експерименти са химеризацијом људи и животиња по својој суштини имају исто тако илегалан статус, као и клонирање људи. Ове „игре у Бога“ са стварањем нових живих створења на вештачки начин могу да проузрокују нешто незамисливо. На пример, релативно скоро је часопис Cell Research, који издаје Шангајски институт цитологије и Академија наука НР Кине, обавестио читаоце о успешном експерименту укрштавања човека и кунића. За постизање овог циља, кинески научници су ослободили јајну ћелију кунића (женке) од матичне ДНК, након чега је имплантиран људски ДНК. Добијено је око 400 ембриона, од којих су биле издвојене матичне ћелије за даља истраживања, а хибриди су били уништени. Сада научници планирају стварање нових хибрида на бази људског ДНК и других животиња.

Каква ће то бити створења – није јасно. Такође није јасно, колико ће дуго трајати забрана сличних манипулација са генетским кодом живих организама. Јер ако само за тренутак замислимо да се експерименти легализују, као и саме химере, онда ће се наш свет заиста променити до непрепознатљивости. И на посао ћете ићи у окружењу човека-свиње, човека-јарца и човека-магарца. Све као у старим добрим бајкама?

Аљона Ракитина,