Пољопривредницима већ пола године касни исплата субвенција зато што у буџету нема 6,9 милијарди динара. Укупно је у Србији 212,000 газдинстава остало без субвенције од 6,000 динара по хектару.
Спорне милијарде у динарима су скромних 56 милиона €, а субвенција по хектару за целу годину је 47 € – колико нас један илегалац кошта дневно. Најава обнове 3,000 објеката за илегалне мигранте само је потврда анти-српске политике марионетског режима.
Председник асоцијације пољопривредника Војводине, Мирослав Киш дао је врло јасно објашњење:
„недостају паре у буџету – зато што нису планиране“
Према речима господина Киша, потребне су паре за репроматеријал и јесењу сетву, која не може да чека. Резултати вишегодишњег систематског разарања српског аграра јасно показује 600,000 хектара плодних њива зараслих у коров.
За разлику од запослених у државном сектору, пољопривредници морају сами себи да уплаћују пензионо и здравствено осигурање. Мало буџетског новца што се одваја за аграр углавном заврши на тајкунским рачунима, што показује и власничка структура приватизованих Војвођанских ораница:
- МК Група (М. Костић) – 28,500 хектара
- Делта (Мишковић) – 25,000 хектара
- ИМ Матијевић – 24,000 хектара
- Ирва (Ђ. Ницовић) – 18,000 хектара
- Балтик (Ирска) – 10,500 хектара
- Агрокор (Хрватска) – 6,000 хектара
- Жито Група (Хрватска) – 2,000 хектара
Политички подобни тајкуни купују обрадиву земљу у бесцење – 500 € за хектар, експлоатишу пар година да би је након јануара 2017 продали странцима по цени 25,000 € по хектару.
Србија има 4,8 милиона хектара ораница, са потенцијалом производње хране у вредности 100 милијарди € годишње. Према попису Србија је имала 780,000 сеоских домаћинстава – што је више него што их има Немачка.
Од пописаних 4,600 села у 200 чак ни буквално нема никога, а у још толиком броју села нема млађих од 25 година. Процене су да ће промашена аграрна политика и лоши економски услови за само једну деценију испразнити још 700 села.
Српска села имају 50,000 трајно напуштених кућа, а још 150,000 кућа су под категоријом „привремено ненасељене“. Статистика каже да је у сваком четвртом селу најмлађи становник старији од 60 година.
Аутистична политика не само Вучићевог режима, већ и његових претходника тешко се може приписати незнању или сплету околности. Политика економског геноцида, која се годинама спроводи над српском селу није нежељена последица – већ резултат напорног труда и залагања НАТО марионета на власти.
Насилна промена демографске структуре Србије зачета је реализацијом Сорошевог пројекта „деценија инклузије Рома“ 2005 године по споразуму о реадмисији. Етничко чишћење Србије од Срба настављено је масовном сеобом исламиста из Африке и Блиско-Источне регије, лаковерној јавности познатој под именом „избегличка криза“.
Бриљантна идеја политичара је узимање 6,000 € по особи из реадмисије или азила, а потом пребацивање њиховог доживотног финансирања на рачун грађана Србије.
Председник европске комисије Жан Клод Јункер у плану за хитно распоређивање „избеглица“ предвиђа да земље које приме мигранте буду награђене са 6,000 € по особи из европских фондова. Слична цифра се добија и на примеру лица из реадмисије, размештених по општинама Ариље, Баточина, Топола и Врање, где је за 450 особа добијено 14,200.000 €.
Психичка припрема становништва за трајно насељавање исламиста из Африке и са Блиског Истока навелико је у току. Изјава поверенице Бранкице није последица глупости, већ најава „коначног решења“ српског питања:
„треба понудити (илегалним) мигрантима опцију да трајно остану у деловима Србије који су пусти“
Сурову истину да „пуста српска села“ нису никаква нежељена последица, већ реализација плана медији углавном прећуткују. Планови за трајно насељавање такозваних „избеглица“ спремљени су давно пре него што су они уопште кренули из Африке и са Блиског Истока.
Злоупотребом података детаљно одрађеног пописа из 2011 године, свако старачко домаћинство, празна кућа, амбар, штала и њива у Србији постали су легитимна мета исламизације. Држава је нашла довољно новца не само за финансирање илегалне миграције, већ и за обнову 3,000 објеката за њихов смештај.
Недостатак новца у српском буџету за субвенције пољопривредницима не би требао да представља изненађење. У српском буџету нема довољно пара и за њих, и за нас – а до сада смо видели ко је приоритет у окупираној Србији.
Истина је некад екстремна – улепшавати је био би маркетинг
Референце:
http://anon.in.rs/?p=4061
http://anon.in.rs/?p=3146
http://anon.in.rs/?p=3894
http://anon.in.rs/?p=3260
http://www.magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=337&cl=13
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:570752-Nema-dovoljno-para-za-subvencije-agraru
http://wp.me/p1Fuk8-HUh
