Победа „националне револуције“ у Кијеву и дестабилизација земље која је тиме изазвана тера на неопходност процене нових глобалних претњи. Тренутно у Украјини у 4 нуклеарне електране ради 15 нуклеарних блокова:

· Хмељницка нуклеарна електрана: 2 блока са реакторима ВВЕР-1000, који су уведени у рад 1987. и 2004.године. У њој се сада граде још два блока са ВВЕР-1000 (рокови за пуштање у рад: 2015. – 2016.).

· Ровенска нуклеарна електрана – 4 блока са реакторима ВВЕР-440 (раде од 1980, 1981, 1986. и 2004).

· Јужноукрајинска нуклеарна електрана – 3 блока са реакторима ВВЕР-1000 (датуми пуштања у рад: 1982, 1985. и 1989),

· Запорошка нуклеарна електрана – 6 блокова са реакторима ВВЕР-1000 (пуштени су у рад 1984, 1985, 1986, 1987, 1989 и 1995.г.).

Треба да се зна да савремене технологије могу да се понашају као посебан облик оружја за масовно уништавање (ОМУ). До опасне радиационе ситуације може да дође, на пример, због рушења нуклеарке помоћу тзв. „уобичајених средстава за уништавање“ или терористичким актом којим ће се изазвати хаварија реактора, при чему ће се активна зона прегрејати а у реактору ће настати кумулативно повећање температуре. То може да доведе како до нуклеарне експлозије, тако и до „обичне“ експлозије, када температура отопљене зоне из уран диоксида може толико да нарасте да почне да топи (да се распада) дно котла реактора, да буде пробијена бетонска конструкција са заштитним омотачем и да истопљени радиоактивни материјал доспе у тло. Уколико та маса на свом путу наиђе на подземне воде, она ће се пробити и производи експлозије, који ће садржати радиоактивне честице, ће доспети поново у тело реактора са свим последицама које из тога могу да проистекну.

За реакторе, објекте складиштења и прераду искоришћеног нуклеарног горива изворе заразе ће представљати остаци горива код којих није било реакције, производи распада, најопаснији изотопи: плутонијум-239, јод-131, цезијум-13 и стронцијум-90. Тако да сви објекти који садрже нуклеарно гориво имају са нуклеарним наоружањем заједнички уништавајући фактор – радиоактивну контаминацију.

Потенцијална опасност може да буде и прелазак украјинских нуклеарки на америчко гориво, јер то може да у трену изазове хаваријско заустављање реактора. Познато је да је 2010.године Јужноукрајинска нуклеарка прешла на коришћење америчког горива марке Westinghouse у другом и трећем енергетском блоку. У току коришћења тог горива више пута су се појављивали проблеми при раду, ремонти су били чести и долазило је до заустављања реактора. Због тога су радници нуклеарке припремили петицију регулационој компанији „Енергоатом“ и председнику
Украјине Виктору Јануковичу, као и читавом низу министарстава. Као одговор главни државни инспектор за нуклеарну и радијациону безбедност Украјине Михаил Гашев је убеђивао да ће америчко Вестингхаусово гориво бити замењено руским, што је и учињено крајем 2012.године како на Јужноукрајинској нуклеарки, тако и на Запорошкој. А којим новцем Украјина планира да убудуће купује уређаје који у реакторима стварају потребну топлоту?

Да размислимо и о питању: шта може да засмета бандеровцима да освоје поменуту Ровенску нуклеарку? Јединице специјалне намене МУП-а Украјине „Беркут“ (једина снага која је у стању да спречи терористичко освајање опасних објеката) су растурене. Место „Беркута“ у МУП-у Украјине су заузели бандеровски јуришници. Њихов типичан представник је Сашко Билиј, бивши телохранитељ Џохара Дудајева, који је већ постао чувен по новим методама управљања Ровенском облашћу помоћу калашњикова.

При одређеним околностима један од задатака националистичких оружаних формација у Украјини може да постане и освајање нуклеарки (на пример – већ поменуте Ровенске) и складишта нуклеарног отпада. Ко ће у том случају одузети аутомат АКМС – најсавременијег „калашњикова“ – од новог газде Ровенске области, Сашка Билија?!

Пошто преузму контролу над нуклеарним објектима, нацисти ће моћи и да помоћу нуклеарне уцене захтевају и добију високе положаје у руководству структура моћи Украјине, најпре у Министарству одбране и Служби безбедности Украјине.

Постоји висока вероватноћа хаварије једноставно из разлога тоталне некомпетентности и помањкања специјалних знања и потребне квалификације код побуњеника. Међутим, побуњеници могу да се користе и „ћутке“ како би се затим одговорност за радиоактивну контаминацију територије и погибију хиљада украјинских становника пренела на леђа неписмених, али фанатичних екстремиста.

До хаварије на једној или више украјинских нуклеарки може да дође и преко агената западних тајних служби који се могу убацити међу побуњенике.

Посебну узнемиреност изазивају украјинска нуклеарна гробља – складишта искоришћеног нуклеарног горива. Најпознатије, али и најпроблематичније међу њима је у Дњепрођержинску, у коме је и Придњепровска хемијска фабрика.

Обавештење: Придњепровска хемијска фабрика представља прво предузеће у СССР-у које се бави прерадом урана. Површина територије индустријског дела фабрике износи 250 хиљада м². Данас су ту 22 предузећа, од којих је седам у приватном власништву. На територији града, у индустријској зони и ван ње, постоји 9 складишта радиоактивног отпада. Према званичним подацима, у тим складиштима се налази око 42 милиона тона чија укупна активност износи 75 хиљада кирија.

Придњепровска хемијска фабрикапредставља највероватнији објекат за нуклеарни тероризам великих сразмера. Ситуацију компликује и то да у њој нема чувара, да њена територија практично није ни ограђена. Последњих година фабричко обезбеђење је успело да спречи неколико покушаја да се из ње изнесе радиоактивни материјал. Уколико би побуњеници заузели ту фабрику и дошли до нуклеарног отпада у њиховим рукама би се без проблема нашло „оружје за Судњи дан“.

Руска страна мора да буде спремна за ликвидирање последица могуће нуклеарне катастрофе у Украјини, зато што би она запретила радиоактивном контаминацијом руским регионима који се граниче са контаминираним украјинским подручјем.

Руски експерти се такође плаше да ће нове украјинске власти у Кијеву поново почети да пребацују нуклеарни отпад до границе са Русијом, што је већ чињено у време Јушченка. Како су јављали украјински медији (http://podrobnosti.ua/outeropinion/2005/10/28/256701.html), међу тајним обећањима које је у своје време Кијев дао партнерима било је и једно по коме је Украјина била спремна да од западних земаља преузима нуклеарни и хемијски отпад. Истина, тада Јушченко није имао новца да гради савремена складишта отпада, али се преузете обавезе – обавезе и, то се зна, оне се морају извршавати. Тим пре, што за то Запад Украјини доплаћује. Решење је брзо нађено: дај да радиоактивни и отровни отпад изручујемо уз нос Русије. Тамо, код руске границе, у Доњецкој и Луганској области, има довољно рудника који се више не користе.

У Доњецкој области, према неким подацима, за отровно сметлиште је преоран отворени коп у селу Новоамвросијевскоје који је припадао фабрици „Донцемент“ и рудник у засеоку Снежное. У Луганској области је географија поступака још шира. Нуклеарни отпад је сахрањиван у рудник „Должанскаја“, близу засеока Свердловск. Хемијска шљака је одлагана у „Комсомолском“ и „Централном“ у области града Антрацит, као и у „Јановском-3“ и „Штеровском“ – код насеља Красниј Луч.

Када се узме у обзир све што смо рекли, експерти сматрају да је за руску страну сврсисходно да у најкраћем могућем року предузме следеће кораке:

1. Да одлучно подигне на међународни ниво (СБ УН, ОЕБС, ЕУ и др.) питање осигурања нуклеарне безбедности Украјине због рушења у њој институција које треба да се баве унутрашњом безбедношћу.

2. Да се присети совјетске праксе (како је то рађено у односу на америчке планове ширења по Европи ракета средњег домета и неутронског оружја) и да се обрати директно народима Европе, обавештавајући их о комплетној опасности ситуације у Украјини и објашњавајући да то може да дође до сваког човека, ма где он био!

3. Да се на руско-украјинској граници организује систем сталног мониторинга трансфера нуклеарних материјала.

4. Да се, уколико дође до претње освајања опасних нуклеарних објеката, обезбеди пуна готовост Оружаних снага Русије за вршење контратерористичких операција. Да се донесе одговарајући закон.

5. Да се, пре него што се у Украјини формира стабилна власт и разоружају бандеровци, помогне здравим друштвеним снагама да оснују и снабдеју групе за брзо реаговање (на пример, „антимајдан помоћу аутомобила“) како би се обезбедила контратерористичка активност у односу на објекте код којих је техногена опасност повећана.

Виктор Бурбаки

Фонд Стратешке Културе