Зграду кијевске градске власти заузео је био „револуционарни штаб”. Опозициони борци организовали су бакљаде по Кијеву, упадали у куће опонената и претили им. Са трибина су се чули позиви на обрачуна са рођацима припадника служби за примену закона
Младићи из специјалне јединице „Беркут”, који су свакодневно слушали претње упућене својој деци и супругама, засипани камењем и новинарским лажима, гледали су испред себе гнусну издају и кукавичлук и били једина препрека пред лицем наступајућег хаоса
Потписивањем закона које је Врховна рада усвојила 16. јануара 2014, Виктор Јанукович показује да делује у правцу одлука своје Партије, што њој даје шансу даубеди Јануковича да одустане од погубног учешћа на председничким изборима 2015. и да прихвати сценарио континуитета и преношења власти
ШЕСНАЕСТОГ јанура 2014. Врховна Рада Украјине усвојила је низ закона који предвиђају:
– кажњавање због учествовања у неодобреним акцијама и у групама са маскама на лицу;
– кривичну одговорност због позивања на свргавање државног уређења, као и других позива екстремистичке природе;
– кривичну одговорност због клевете, незаконитог ширења поверљивих информација (на пример, података о месту живљења припадника служби за примену закона и њихових сродника);
– кривичну одговорност због блокирања приступа грађанима до своје стамбене јединице, саобраћајних средстава, заузимање државних зграда и објеката;
– обавезе информативних агенција да имају државну регистрацију;
– забрану кретања, без дозволе милиције, аутомобила у колони која броји више од 5 аутомобила;
– искључивање интернет сајтова са забрањеним (екстремистичким) садржајима;
– обавезу комерцијалних организација и фондова, који се финансирају из иностранства да се региструју као „страни агенти”;
– поједностављивање процедуре лишавања посланичког имунитета.
„За” су гласале Партија регион и КПУ у пуном саставу, као и део ванпартијских посланика. Према информацијама медија, председник Виктор Јанукович већ је потписао 5 закона који садрже наведене новине. На потписивању се такође налазе закони које је усвојила Врховна рада:
– о кривичној одговорности за скрнављење и рушење споменика борцима у рату са нацизмом (укључујући и војнике Совјетске Армије);
– о кривичној одговорности за пропаганду неонацизма.
Читајући ово присећамо се речи руског мислиоца Николаја Берђајева који се родио у Кијеву: држава не постоји због тога да својим грађанима поклони рај, већ због тога да их заштити од пакла.
Ситуација која је настала у Украјини уистину је подсећала на почетак грађанског рата са агресивно непријатељским Мајданом у центру украјинског главног града.
Зграду кијевске градске власти заузео је „револуционарни штаб”. Опозициони борци организовали су бакљаде по Кијеву, упадали у куће опонената и претили им. Са трибина су се чули позиви да се обрачунају са рођацима припадника служби за примену закона.
Младићи из „Беркута”, који су свакодневно слушали претње упућене њиховој деци и супругама, засипани камењем и новинарским лажима, гледали су иза себе гнусну издају и кукавичлук и били једина препрека пред лицем наступајућег хаоса.
Управо због тога било је веома важно да парламент коначно покаже одлучност да делује.
Узимајући у обзир извесну сличност сценарија који је реализовала украјинска опозиција са оним што смо видели у Москви за време последњих председничких избора, депутати Врховне Раде следили су пример својих колега из Државне Думе, који су, као што је познато, 2012. усвојили федералне законе РФ о клевети, НВО и супротстављању екстремистичком деловању
Следећи пут Државне Думе, парламентарци у Кијеву су, ипак, учинили низ погрешних корака:
1. Украјински закони су усвајани без разматрања, расправе и кориговања. То се, наравно, може објаснити условима у којима су усвајани – блокада говорнице и кабинета председника и потпредседника Врховне Раде. На крају је, ипак, усвојен читав низ одредби које омогућавају опширна тумачења.
На пример, непрецизност о томе како ће се одређивати да ли је сајт информативна агенција или није.
Телекомуникациони оператери дужни су да о свом трошку купују опрему која ће омогућити органима за примену закона да спроводе истражне мере у циљу откривања прекршилаца закона.
Али, ко им надокнађује такве материјалне трошкове за набавку опреме? Ко ће одређивати када и коју опрему треба куповати?
Такође изазива недоумицу ограничење броја аутомобила на путу. Ко и како ће одређивати да ли превозна средства припадају истој групи лица? А ако се ради о свадби, да ли је неопходно да се претходно добије дозвола?
Разводњеност усвојених норми ствара услове за злоупотребе и у томе су главни недостаци нових закона.
2. У Украјини се уводе оштрије казне него у Русији. На пример, у Украјини је за клевету на Интернету предвиђена затворска казна до две године, у Русији – новчана казна. Према украјинским законима, кажњава се инсинуација – јавно саопштавање реалних, али истовремено клеветничких података о конкретном лицу, у Русији – не.
Да би се отклониле непрецизности норми, веома је важно да се у најскорије време у законе унесу прецизне корекције које искључују злоупотребе. Сем тога, неки чланови закона, ипак, могу да се декриминализују, ако не сада – онда после извесног времена.
Треба обратити пажњу на још један аспект. Иницијатива о пооштравању законодавстава у Руској Федерацији фактички је долазила из Кремља. У Украјини нова правила нису иницирана у ул. Банковаја, већ од стране премијера Николаја Азрова и Партије региона.
Потписивањем закона које је Врховна рада усвојила 16. јануара 2014., Виктор Јанукович ће показати да делује у правцу одлука својих колега из партије. У том случју би Партија региона имала могућност да убеди Јануковича да одустане од погубног учешћа на председничким изборима 2015. и прихвати сценарио континуитета и преношења власти.
Беркут јединице под нападом демонстраната
Председниково неслагање са одлукама Врховне Раде значило би да је жеља да поново добије топуз шефа државе премашила здрав разум. У том случају би земљу чекао нови круг погубних конфронтација, а опозиција би имала све шансе да у своју корист преокрене ситуацију.
Коначно, не треба занемарити спољнополитички аспект. На америчкој друштвеној мрежи Twitter три министра иностраних послова земаља чланица ЕУ (Пољска, Шведска и Литванија) одмах су почела да трубе о угрожености демократије у Украјини. Истовремено су амерички сенатори, Џон Мекејн и Бен Кардин, изнели предлог о проширењу закона Магнитског и на украјинске политичаре и чиновнике
У насталој ситуацији, замерке вашингтонских политичара изгледају чудно. Прво, ако се усвоји иницијатива Мекејна, онда ће то само подстаћи украјинске депутате и министре да на Запад мање упућују средства, односно да више улажу у Украјину и друге земље (укључујући и Русију).
Друго, Вашингтон ће морати да објашњава на основу чега другима намеће оно што у сопственој земљи забрањује. На пример, у САД постоји кривично гоњење за инсинуацију и клевету, чак и на рачун мртвих.
Први амандман америчког Устава ограничава кажњавање због екстремизма, али су већ одавно научили да га заобилазе кажњавајући за исто то затвором по члану „прекршај на бази мржње”.
На крају, лица која заузму зграду градске власти у САД би сматрали за бојовнике и казнили доживотним затвором у Гвантанаму или сличном затвору.
Пише: Јуриј ГОРОДЊЕНКО, политиколог (Кијев)
Факти
