Број мртвих из поплава се још увек не зна. Чак се шпекулише и бројем несталих, јер ће те две бројке вероватно бити приближне. Неко још увек одуговлачи са овим саопштењем, као да ће одговорност нестати бесконачним понављањем циничне констатације да нико није изазвао кишу и да се ради о вишој сили.

Једна је друга појава, независна од метеоролошке ситуације и више силе, актуелна тренутно у овој напаћеној Србији: геноцид над интелектом, науком, знањем, струком и памећу! У Србији сада сви знају све, па знање губи на значају. Дакле, у пракси је доказано да је знање потпуно непотребно за успех у животу. Диплому сада може имати свако ко је пожели, па чак и магарац, ако његови власници уплате све што треба.

Водећи се примером драгог нам председника државе, лако је закључити да су најбоље године за студирање и едукацију, негде крајем шесте деценије, кад се збрину унучићи и кад нам је једино преостало да студирамо, онако – забаве ради. Едукација и образовање нису потреба, већ ствар престижа, као кад се уместо јефтиног купи скупо одело, да цркну душмани.

Србија је доказ да министар уопште не мора да се разуме у свој ресор, односно да свако може да буде министар било чега. Наш велики вођа (увек устанем и урадим наклон из поштовања при спомињању ове велике фигуре, па и сада, иако ви то не видите – прим. аут.) је по струци правник али је некад био министар информисања. То му некако дође слично. Исти тај син наших народа и народности је био и министар одбране. Па шта, кад је човек талентован?! Био је и координатор свих служби безбедности, а сада је и премијер. Не би ме чудило да засвира неку мелодију на лири попут Нерона. Човек све зна и све може.

Ових су дана јако актуелна тумачења професора Велимира Абрамовића (да, то је онај што увек носи шалове пастелних боја) о утицају ХААРП система на промену климе. То је изузетно образован човек, посебно упућен у животно дело Николе Тесле. Нема везе што је он професор књижевности и драмских уметности. Битно је да се човек разуме у физику, метеорологију и радове Николе Тесле. Струка ионако нема везе са животом.

Драгољуб Милановић, некадашњи директор РТС-а, је добио десет година затвора зато што није на време предвидео бомбардовање ове ТВ куће и евакуисао људство. Поштено! Било је сасвим логично и предвидиво да ће доћи неки стратешки партнери и ослободити нас диктатуре бацањем бомби на озлоглашену ТВ Бастиљу. То је било једноставно предвидљиво али никако није логично предвидети да падне нека велика киша.

Па не може руководство ове државе која има и председника и премијера и разне министре, укључујући и оног за ванредне ситуације, да гледа у боб и погоди колика ће киша пасти. Кога брига шта причају метеоролози и разноразни стручњаци који нису студирали крајем шесте деценије живота?! Кога брига шта се користи у свету у таквим ситуацијама?! Кога брига што некада четврта војна сила Европе сада нема чамце?!

Уосталом, чак и да постоје специјализоване и добро опремљене службе, па чак и да је војска опремљена као некад, ко да координише њихов рад, кад премијер мора да истовара хеликоптере пред камерама? Мислите да је њему лако да се бакће по разним Фекетићима и Обреновцима? То могу да мисле само они који су неупућени.

У сваком случају, људски животи су изгубљени. Материјална штета је огромна али сваког чуда за три дана доста. Има ли неки нормалан и школован новинар у овој земљи, па да лепо, како му налаже професионална етика, пише о томе шта је рекла Јелена Карлеуша или Екрем Јеврић? Шта о свему мисли Предраг Аздејковић? Можда није лоше напоменути и Жене у црном. То увек пали. И довиђења, пријатно!

Милутин Милошевић

Васељенска