Хоће ли произвођачи ГМО соје у Србији бити кажњени?

Министарство пољопривреде пронашло недозвољене усеве на чак 23 хектара, тврде да су их уништили и поднели прекршајне пријаве, али крију ко је у Мачви и Срему садио генетски модификовану соју. – За овај преступ предвиђена је и казна до три године затвора

Генетски модификована соја се увелико гаји у Србији, потврдили су и последњи подаци Министарства пољопривреде које је у Мачви и Срему пронашло недозвољене усеве на чак 23 хектара. Вест да је од 45 узорака соје чак 42 било генетски модификовано алармирала је само стручну јавност, али не и посланике у Скупштини Србије који већ други пут заредом одбијају да на дневни ред уврсте и декларацију „Србија без ГМО”. Мало је познато да је Закон о ГМО први закон у области пољопривреде који предвиђа и затворске казне до три године, али је питање колико се ефикасно спроводи ако сваке године имамо нове засаде под ГМ сојом.

– Овакву ситуацију смо имали и пре неколико година. Министарство је забрањивало, усеви су уништавани, али се ништа битније није поправило. ГМ соја није на комерцијалној листи и није дозвољено њено гајење у нашој земљи. Онај ко то и даље чини прави озбиљан преступ, и то у смислу да крши Закон о семену и садном материјалу и Закон о ГМО – каже за „Политику” др Горан Бекавац, руководилац Одељења за кукуруз при Институту за ратарство и повртарство у Новом Саду, и додаје да држава у овом случају мора строго да реагује.

На питање како коментарише то да је Скупштина одбила расправу о декларацији против ГМО, наш саговорник сматра да држава има Стручни савет за биолошку сигурност – и то је тело које саветује министра пољопривреде шта да ради у таквим ситуацијама. Он наводи да ово тело сада има више од двадесет чланова и сви су стручњаци са највишим научним звањима, па ако то тело није довољно компетентно да да мишљење о овом проблему, не знам ко је онда у овој земљи уопште компетентан”.Онај ко сеје забрањену сорту, он зна да то није дозвољено и да крши два закона, и сигурно је свестан да може да направи озбиљан проблем целој економији – каже др Горан др Бекавац, подсећајући да Србија има највећу фабрику на Балкану која се бави прерадом соје, а то је „Соја протеин“ која своје производе извози у највеће мултинационалне компаније – гиганте који се баве кондиторском производњом.

– Ти произвођачи апсолутно инсистирају на соји која није генетски модификована. Е, сада замислите трагедију да неко због свог неодговорног понашања пошаље камион ГМ соје, изручи је и контаминира осталу количину конвенционалне соје. Да не говоримо о дугорочним последицама које би компанија могла да има – каже др Бекавац и додаје да су у последњој контроли опет ухваћени„” индивидуални произвођачи који су семе вероватно илегално унели у земљу.

Међутим, професор др Миладин  Шеварлић са Пољопривредног факултета, недавно је изнео мишљење да нема одговарајуће царинске контроле за увоз семена за узгој ГМ соје. Како је рекао, нетачна су оправдања да се она увози у кесама у аутомобилима или на бициклима који прелазе границу, зато што је потребна много већа количина за само један хектар”.

– Требало би под хитно предузети ригорозне мере, уништавање засада и покретање кривичног поступка против оних који гаје ГМ соју. Казне су непримерено мале, то треба да буду затворске казне. Посебно је важно да се преконтролише сточна храна јер већина такве соје завршава управо код узгајивача – рекао је Шеварлић за „Политику”.

Он је недавно упозорио да Србија нема контролу над ГМ сојом и ако би се сабрала сва количина сировина за сточну храну, која садржи ГМО, добила би се много већа садржина од дозвољених 0,9 одсто у храни за стоку, колико је прописано законом“.

Јавност последњих година није обавештавана о активностима инспекције, а последње принудно уништавање ГМ соје забележено је пре три године у селу Раткову на подручју општине Оџаци које је одлагано у више наврата због протеста узгајивача.

Ипак, Министарство пољопривреде тврди да редовно контролише производњу соје на територији целе Србије, а посебно на парцелама у Јужнобачком, Сремском, Мачванском, Западнобачком округу и у Београду. На питање ко сади ГМ соју у Србији и на који начин ће бити кажњени починиоци, добили смо одговор да су власници парцела физичка лица и да је заплењена соја уништена.

– Соја је уништена у току вегетације, а против  власника земљишта фитосанитарна инспекција поднела је прекршајне пријаве надлежним судовима – објашњавају у министарству. За разлику од других саговорника Политике„”, у министарству одговорно тврде да ова соја није могла бити ни за шта коришћена јер је уништена док је била у фази „зелене масе”

– Онемогућен је њен даљи раст. На тај начин спречена је могућност да се даље шири односно умножава – тврде у министарству.

 Јелица Антељ

Ивана Албуновић

Политика