Хоће ли се пољопривредници дићи против најављене стране окупације српских ораница

У неколико војвођанских општина, овог пролећа ће почети и блокаде путева и грађански бунт против несреће која је на видику. Наиме, како од 1. септембра странци могу слободно да купују и изнајмљују оранице у Србији, извесно је да ће на десетине хиљада домаћих пољопривредника остати без земље коју су до сада узимали у најам и тако постану најамна радна снага код странаца. Неки су то већ и постали. Хоће ли се кука и мотика коначно дићи против овог опасног наума?

Ове, 2017. године, на дан 1. септембра, у Србији ступа на снагу члан 63 Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) са Европском унијом, који је потписан још 2013. године, чијом применом ће бити омогућено странцима да слободно купују и изнајмљују пољопривредно земљиште.

Мимо Устава, закона, па чак и датума зацртаног ССП-ом, поједине стране компаније и појединци, већ су постали власници захваљујући окупаторској диктатури Александра Вучића и његове породично-страначке мафије.

Наиме, осим неколико хрватских тајкуна који су дошли у посед српских ораница, и компанија из Уједињених Арапских Емирата, међу којима и компанија Ал Раwафед, са којом је Вучићева влада 2014. године основала заједничко предузеће, постала је власник огромних површина обрадиве земље у Војводини. Тако је, између осталог, закупила и 3.534 хектара пољопривредног земљишта у власништву Војне установе Моровић – погона у Карађорђеву, плативши за то свега 60 евра по хектару, мада је просечна цена по којој се лицитирају оранице у општини Бачка Паланка, у којој се налази погон Карађорђево, око 350 евра. Резултат је био поражавајући: земљиште у Карађорђеву остало је необрађено и запуштено, све је зарасло у коров, а заједничко предузеће основано са Вучићевом владом је немогуће пронаћи (нема броја телефона, wеб сајта, а врата канцеларије на адреси улица Булевару Михајла Пупина број 6. у Београду, у Пословном центру Ушће су закључана). Ниво до кога је у кратком року од стране арапске компаније уништена имовина Војне установе Карађорђево, застрашујући је.

Али, компанија Ал Раwафед, није само у Карађорђеву оставила хаос, него и велики део добијених њива у Војводини које су данас у парлогу, а које су добијене на чак 25 година! Према свим информацијама којима располажу пољопривредници у десетак војвођанских атара, ову компанију је „увео у посед“, брат Александра Вучића, Андреј Вучић (о чему сведоче и сељаци у Гајдобри и Сивцу, који су га видели са гостима из Емирата како обилази поседе).

Но, какав је однос компаније Ал Раwафед према поклоњеним војвођанским ораница (само у Новој Гајдобри, Бачу и Сонти има око 10 хиљада хектара земље), говори и податак да су њени представници у Србији срушили земљорадничку задруга у Гајдобри и избацила на тоне шута на приватна имања, јер би смештање толиког отпада на одговарајућу депонију морали да плате барем сто хиљада евра.

Прошле године, у мају месецу, испоставило се да нема ни уговора о заједничком улагању, као ни међудржавног споразума који је наводно закључен између Владе Србије и арапске компаније Ал Дахра која је била Вучићев партнер у противуставним и противзаконитим радњама. Нешто раније, крајем априла месеца прошле године, Вучић је са представницима Ал Дахре обилазио војвођанске оранице које је ова компанија запосела. Катастрофални резултати овог „посла“, никако нису могли да допру до јавности, а чињенице говоре следеће: војвођанска пољопривредна газдинства, убирала су и до три тоне соје по хектару, а на „арапским“ њивама приноси су били једва 700 килограма по хектару! Годину раније, у јулу 2014., Вучић је спектакуларно обећавао да ће „…уз савремени начин обраде, приноси на тим ораницама бити четири до пет и по пута већи од уобичајених!“, те да Србија нема такве могућности какве странци имају.

Испоставило се да је све остало на његовом „ружењу народа“, јер компаније из Емирата нису купиле ниједан трактор, комбајн или било шта друго од механизације. А, војвођански паор је сведен на обичну најамну радну снагу, јер Арапи изнајмљују наше људе из околних села да својим тракторима раде на тој земљи.

У уговорима са арапским компанијама, које грађани Србије никада нису видели, планирано је (према Вучићевим лажима!) отварање додатних 300 радних места у општинама Кула и Бачка Паланка, а уз куповину механизације и изградњу система за наводњавање, предвиђено је и подизање постројења за сортирање, паковање, складиштење и обраду пољопривредних производа, а обећано је и поспешивање рада малих и средњих пољопривредних газдинстава кроз отварање агроиндустријског центра. Ништа од тога досад није остварено.

Бивши радници комбината „Бачка“, који су прешли на рад у компанију „Ал Раwафед“, кажу да се, осим мањег дела ораница, засејаних јесенас за потребе арапске компаније, ништа не дешава те да Арапи имају некакву „технологију“ којом у земљу без обраде директно убацују минерално ђубриво и семе. Сведоци кажу да су наши пољопривредници изразили сумњу у ове „методе“, али да им арапски агроном на сваку примедбу одговара са: „…Но проблем!“.

Од 1. септембра ове године, најављено је да ће и друге компаније и појединци из иностранства купити или изнајмити сваку стопу обрадиве земље у Србији (посебно у Војводини, Мачви, Шумадији, па чак и у неким деловима нишког региона). У неколико војвођанских општина, овог пролећа ће због тога почети и блокаде путева и грађански бунт против несреће која је на видику. За разлику од Србије, Словенија је, на пример, поставила услов странцима да морају да живе у тој држави пет година, па тек онда да стекну право на експлоатацију пољопривредног земљишта.

А. Нађ, Таблоид