Хоћемо ли дићи глас у одбрану деце и детињства?

Године 2002, у камповима које је организовало Министарство просвете на челу са Гашом Кнежевићем, у оквиру тобожње кампање за борбу против СИДЕ, коју је водио ЈАЗАС, било је неколико срамних сексуалних скандала. СА Синод СПЦ, на челу са блаженопочившим патријархом Павлом, одмах је реаговао саопштењем:

„На свом редовном заседању, 30. августа 2002. године, Свети архијерејски синод у склопу теме црквене просвете и веронауке у школама, обратио је посебну пажњу на бестидне скандале о којима пише штампа, који су се догађали у омладинским летњим камповима Министарства просвете и спорта Владе Србије (Сремска Митровица, Митровац на Тари, Дивчибаре и други). Очевидно, под видом модерне едукације и развијања „нове свести“ код средњошколаца, спроводи се у едукаторским радионицама перфидно прање мозга деце а њихово дружење и комуникација покушава да се сведе на ниво биолошке бесловесности, кроз убијање стида у детињој души и уништавање сваког моралног чула и осећања. Познато је да су се, до сада тим развраћањем и скрнављењем људске душе у Европи и шире у свету бавиле само сатанистичке секте кроулијеваца и др. Мајмунска бестидност као мера људског заједништва и комуникације представља нешто од чега се човек ослобађа и против чега се борио као културно и цивилизовано биће кроз сву своју словесну историју. То је оно што човека и чини словесним и разумним бићем, истински просвећеним. Међутим, у наше време, нажалост, долази до склапања брака измећу посткомунистичког атеизма и западног капиталистичког хедонизма. Из таквог чудовишног брака већ почињу да се рађају монструми и наказе какве човечанство не памти у својој историји, а све под привидом „нове свести“, „новог човека“, „новог поретка“, „нове заједнице“. Питамо се: да ли су наши нови просветари и просветитељи Србије свесни те и такве опасности која стоји пред савременим човеком и човечанством? Или можда неки од њих и желе да тим и таквим беспућем упуте млада поколења? Није ваљда могуће да је то и био дубљи разлог отпора увођењу веронауке у школе и наметања на место ње или паралелно са њом тзв. грађанског васпитања! Јер јасно је да докле год буде било веронауке мајмунска бестидност и сатанистичка аморалност не могу загосподарити људском самосвешћу и постати мера човечности и људског достојанства.

Свесни дубоке истине великог Тарковског изражене у његовом животном ставу и опиту да ће стид сачувати и спасти свет, осећамо за своју обавезу пред Богом, народом и историјом да позовемо одговорне за васпитање младих, просветне раднике на челу са министром просвете и спорта, као и на првом месту дечије родитеље, да не дозволе да било ко и у име било чега буде или постане развратитељ чедне детиње душе а тиме и гробар словесног достојанства српског народа.

Наведени случајеви у летњим камповима министарства просвете и спорта у Сремској Митровици и Митровцу на Тари, представљају знак за узбуну за сваког коме је стало до здравља душевног, моралног и телесног наше омладине и до будућности свог народа. Министри и васпитачи који поткопавају духовне и моралне вредности свог народа а тиме и општељудске моралне вредности, гасећи у младим поколењима светлост богопознања и вечног човековог призвања – не само да не заслужују то часно име него и губе право да га даље носе.“

Сада, међутим, кад министар просвете Жарко Шарчевић намеће пропаганду содомије у вртићима и основним и средњим школама, СА Синод СПЦ ЋУТИ. Зашто ћути? Зар не треба да позове све родитеље и сав народ на устанак против Содоме и Гоморе у школама? Зар није јасно нашем духовном вођству да ћемо, ако не одбранимо дечју чедност и чистоту, бити збрисани са лица земље? Зар се не сећају да је Свети Пајсије Атонски рекао да последице личног греха падају на грешника, али ако грех озакони држава, казне падају на цео народ? Шта је са грдним парама које СПЦ има од имовине што јој је враћена? Зар нема пара да се, бар у милион примерака, штампа књижица која би свима објаснила куда нас политика развраћања деце води?

Знам да постављам узалудна питања, и да је одговор јасан: врх СПЦ се задовољио „добрим односима“ са државним врхом, и доста им је што се толерише веронаука у школама. Ником није јасно како ће деца поднети шизофренију – да слушају реч Божју и да их уче како дечаци треба да имају секс са дечацима и девојчице са девојчицама.

Удар на децу је ново распињање Христа, Бога деце. То нам неће бити опроштено. О томе вреди мислити у ноћи између Великoг четвртка и Великог петка, када је Јуда издао Христа. Не дај Боже и Свети Саво да постанемо нове Јуде! Спаси нас, Господе, од наше небриге и нељубави!

Владимир Димитријевић, Борба за веру