Хоћемо ли смети да критикујемо Вучићев режим?

Таман кад помислите да сте све видели у овој напаћеној заједници коју званично зовемо Република Србија, СНС клика на власти уведе неко изненађење, неку само њима својствену бизарност. Наиме, не само да је Небојша Стефановић, министар (и то унутрашњих, од свих, послова) у Влади Србије тужио једне новине (у овом случају НИН и његовог уредника Милана Ћулибрка, као и новинарку Сандру Петрушић), већ је за ту прилику испред суда у Тимочкој улици доведена и екипа пљескача и звиждача да из чисте и непомућене љубави према “Небојши из Београда” аплаудира при уласку и (још више) при изласку са главне расправе. Наравно, и да нападне грађане који не деле ту љубав према министру…

Наиме, тој специјалној партијској јединици, у чијем саставу је било и неколико виђенијих страначких функционера (штрчали су градоначелник Синиша Мали и градски менаџер Горан Весић – провоцирајући радозналост посматрача: откуд баш они ту?), давање овација министру није било довољно, већ су решили и да поцепају транспарент друге групе грађана која је негодовала против Стефановића, а на којем је писало “Против терора власти”.

Конкретно, активисте је напао члан СНС-а и начелник скупштинских послова у општини Раковица Марко Јањић. Ако се питате, шта ће запослени у државној управи (које ми плаћамо из буџета) усред радног времена на улици да тапшу и цепају транспаренте, одговор је јасан: на та места су и дошли захваљујући оваквој врсти лојалности, а не сопственим квалитетима или стручношћу.

Што се тиче њиховог љубимца Стефановића, он се, пошто га је НИН прозвао као “фантома из Савамале”, увредио, почео да трпи душевне болове и као душевни болесник (по сопственој тврдњи, јадан и болан) поднео тужбу за клевету. Он је рекао да “му није било добро кад је читао текст” и да су га у сваком јавном наступу питали о томе.

Уместо да се позабави предметом спора – а тај предмет је сасвим јасан: одбијање његове полиције да пружи помоћ угроженим грађанима у ноћи 24-25. априла 2016. године – министар се латио парничења са онима који су му то замерили, то што као надлежно и одговорно лице није ни покушао да са свог министарства скине одвратну љагу због издаје јавног интереса.

Како су новинари душевно повредили министра? Тако што су се ослонили на извештај заштитника грађана Саше Јанковића о противправном рушењу кућа у Савамали и поновили закључке до којих је на основу утврђених чињеница дошао и сам омбудсман.

Подсетимо се, у том извештају стоји да полиција није одговорила на позиве грађана изложених насиљу маскиране јединице за рушење и то по свему судећи на основу упутства (наређења?) с више инстанце.

Говорећи о самом дешавању у Херцеговачкој, Стефановић је рекао да је тада била изборна ноћ и да је био у РИК-у у “малој скупштини” и да је око четири ујутро отишао да спава уморан, а да су га кад је дошао на посао око 12, 13 сати обавестили шта се дешило у Херцеговачкој. То у преводу значи да су “комплетни идиоти” решили да руше објекте у центру града баш кад је министар “отишао тетки да купи лек”.

Да се не заварамо, цела ова фарса око суђења, “спонтане” подршке и душевног бола представља само једно: притисак власти на медије и слободу изражавања, као и претњу шта ће се десити онима који се усуде да постављају непријатна питања.

П. Вранешевић – Вестионлине