бац – Шабачки крај постаје препознатљив по производњи меда, јер од 360 тона колико се производи у региону, чак 250 тона стиже одавде. Да мед постане озбиљан бизнис, допринос даје и градска управа, не само кроз организовање Фестивала меда, који је окупио највеће произвођаче, већ и низ мера којима стимулишу младе људе да им то постане основна делатност.
Посредством Дирекције за пољопривреду прошле године је 40 младих произвођача добило по 15 кошница са ројевима да се баве пчеларством, а обавеза им је да део уложених средстава врате кроз мед.
– У сарадњи са Дирекцијом за пољопривреду организовали смо прву пчеларску школу коју су поред старих произвођача меда, похађали и они који су решили да се баве овим послом. То је био један од услова да добију кошнице под повољним условима. То је прва оваква школа у Србији, коју је до сада похађало 180 полазника. Њих 168 су показали довољно знање и добили сертификат о завршеној школи, а тиме и могућност да се баве овим послом – каже Бранко Илић, председник Друштва пчелара Шапца.
Према његовим речима, циљ овог фестивала је да подстакне да се што више људи бави овом чистом и здравом технологијом, која нас чини одговорним и за еко-систем. Илић наводи породице Поповић, Веселиновић, Ђуричић које већ сада имају од 300 до 500 кошница.
Један од успешних пчелара је и Дара Момчиловић, која каже да са супругом Виденом производи мед већ 35 година. Ови високообразовани људи који су некада радили у „Зорки”, почели су са три кошнице. – Сада имамо 60 кошница и и те како нам се исплати. Кошнице селимо у Трнчу код Љубовије, потом на Фрушку гору, и на крају у Војводину, на сунцокрет – каже наша саговорница.
Милојко Митровић нам прича да има 120 кошница. – Имам 75 година и сам опслужујем цело друштво. Ја сам четврта генерација пчелара у породици и ево већ 40. јубиларну годину се бавим овим послом.
Овим може да се бави само неко ко воли пчеле. Нажалост, немам коме да пренесем ово знање, јер колико видим, син ми баш није заинтересован за пчеларење. Целе године се треба бавити пчелама.
Зими им обезбедити храну, борити се против болести… Сваке друге године се мења матица. Пчеле током године селимо на разна места где имају добру пашу. Ја моје селим у Чоку, Кнић, Тител – објашњава нам Милојко шта све ради око пчела.
Зоран Веселиновић са својих 500 кошница годишње прода од 15 до 20 тона меда. Како каже, овим послом почео је да се бави још као дете, јер Веселиновићи су чувени произвођачи меда.
Градоначелник Небојша Зеленовић понудио је произвођачима меда халу од 1.000 квадрата у Западној зони. – Ми ћемо учинити све да Шабац добије центар за прераду и паковање меда, како би могли своје производе да пласирате и у иностранство – казао је Зеленовић пчеларима на Фестивалу меда.
Аутор: М. Ераковић, Политика.рс
Фото М. Ераковић
