Брајан Хојт Ји више није на списку запослених у Стејт департменту, а по сопственом признању у интервјуу датом грчким медијима, није донета никаква одлука о његовом именовању на место амбасадора у неку од држава Балкана.

Брајан Хојт Ји је, по свему судећи, тренутно, незапослен. Дакле, сви ултиматуми, лекције и претње које је Ји на овим просторима износио у последњих годину дана, иако се мислило да то чини у име америчке администрације, изгледа да нису били званичан став Америке.

Чувени доносилац уцена Хојт Ји избачен је из Стејт департмента! Ово је изјавио председник Републике Српске Милорад Додик, наглашавајући да је овај Американац „лагао овдашњим медијима да је лично поднео оставку, како не би изгубио кредибилитет ’моћног државника‘“.

„То што је он заступао нису ставови нове администрације, већ је овде наставио да спроводи политику старе администрације и зато је тамо изгубио кредибилитет. Он је сада ни у каквом статусу што се тиче Стејт департмента. Е сад, да ли ће доћи у БиХ или не, ја не верујем. Али, то би волели Бошњаци, јер је увек тражио једно те исто — унитарну Босну“,изјавио је Додик.

Да Ји неће бити, како се раније најављивало, амбасадор ни у Босни и Херцеговини, ни у Македонији, потврдио је за Спутњик и историчар Александар Раковић, напомињући да његовог имена нема више на списку запослених у Стејт департменту. Осим тога, Раковић је напоменуо да је очито утврђено да је његова политика према балканским земљама била штетна, као и да је од земаља које треба да направе савезнике Америке, направио опоненте.

„Изазвао је само конфликте и провоцирао владе држава на Балкану. Ји је, иначе, био у шестом рангу у америчкој дипломатији, што значи да неко ко је тако ниско позициониран не може да постане дипломата. Да би то постао, морао је претходно да напредује неколико корака у хијерархији“,наглашава Раковић.

Он напомиње и да је очигледно да је Ји имао овакве претензије, али такође подсећа и да је амерички аутор Мајк Гонзалес, који ради за „Херитиџ фондацију“ и који је први објавио информацију о Јијовој оставци, оставку повезао са писмом из кабинета државног секретара Америке Рекса Тилерсона, у коме каже да су управо од земаља, којима је требало пружити руку, направљени нови супарници.

„Брајан Хојт Ји нас вероватно више неће посетити, осим као грађанско лице. Он је други човек у низу који је ’смакнут‘ са позиције на којој је био, а који је учествовао у директном увлачењу Црне Горе у НАТО. Пре тога је смењен Мајкл Карпентер, по доласку Трампове власти, а Гонзалес, поменути аутор, пише да се Хојт Ји једноставно ’провукао‘ током 2017. године и да је нашао ’луфт да делује по оној старој клинтонистичкој политици‘, а да је сада у складу са променама америчке спољне политике постао — непожељна особа. Ји је сада вероватно разочаран и то је био разлог зашто је он поднео оставку. Сада га више нема на списку запослених у Стејт департменту. Дакле, он је или отишао или су га, да кажемо, нове америчке власти најуриле са тог места“, објашњава Раковић.

Раковић напомиње да када се подноси оставка на функцију коју је Ји имао, то значи само једно — да нисте задовољни политиком.

„То, да ће бити амбасадор негде на Балкану, вероватно је он пустио као вест, или ’америчка дубока држава‘. Међутим, пре неких месец дана је дао грчким медијима интервју у којем је сâм демантовао да ће на Балкану бити амбасадор у било којој земљи и да Стејт департмент није донео такву одлуку. Дакле, нисмо довољно пратили шта се писало и причало, већ смо по инерцији говорили да ће постати амбасадор у Македонији или Босни, што су очито били неки луфт балони. У сваком случају, њега овде нећемо гледати. А неће га гледати ни у Стејт департменту, јер га на списку запослених тамо нема. Америчка политика мења свој програм према земљама у којима су ’типови‘ као што је Ји направио хаос и изазивао владе које су му биле домаћини, међу којима је била и наша. Он је наступао са позиције голе силе и говорио да долази у име Америке. Међутим, после текста поменутог Гозалеса, сада видимо да је заправо Брајан Хојт Ји пронашао празан простор у коме је по инерцији деловао према балканским државама и ту је радио колико год је могао. Али, неко му је поставио рампу, рекао је Раковић.

Наш саговорник каже да је још рано спекулисати ко би могао да га наследи, иако се већ спомиње неколико имена. Међутим, како додаје, ко год да дође, мораће да спроводи политику америчког председника Доналда Трампа и његовог државног секретара Рекса Тилерсона, а не да прави хаос и изазива владе које су му домаћини.

Бранкица Ристић, Спутник