Да би смањиле емисије метана за које агендаши тврде да су погубне по климу, власти Холандије прописују радикално смањење сточног фонда. То је тамошње пољопривреднике извело на барикаде и заокупило ову земљу, која спада у пољопривредне велесиле.
У понедељак би радикални протести пољопривредника у Холандији могли да доживе врхунац. Најављена је масовна блокада прилаза амстердамском аеродрому Шипхол, као и аеродромима у Ајндховену и Мастрихту, пише Дојче веле.
Ствар је отишла дотле да је полиција најавила да ће свим средствима разбити блокаде и да је и војска у приправности.
„Рећи ћу врло јасно – нећемо толерисати тракторе око Схипхола“, казала је министарка одбране Касја Олонгрен.
Напетост у земљи може да се сече ножем након више седмица протеста фармера. Већ су бивали блокирани аутопутеви, на улицама и пред владиним зградама у Хагу су трактори и краве, паљене су бале сена, пред кућама политичара прскано стајско ђубриво.
Прошлог уторка су демонстранти стигли испред стана Кристијане ван дер Вал, министарке надлежне само за тему „природе и нитрата“.
То место је и уведено почетком године како би се ухватило у коштац са проблемом који мори ову пољопривредну нацију – превише азотних једињења која трују природу. Седамдесет одсто њих потиче управо од сточарства, а Влада једино решење види у радикалном смањењу сточног фонда, што сељаке изводи на улице.
Власт не интересују пољопривредници
Знам какве ово огромне последице има за фармере, рекла је Ван дер Вал представљајући план у парламенту средином јуна.
„То је ужасно. Али, немамо избора. Природа не може да чека“, истакла је.
Влада премијера Марка Рутеа има јасну већину у парламенту да прогура планове и чини се да од њих не одустаје.
„На корак смо од тога да се аграрни сектор почисти из Холандије. То ће наравно имати последица по грађане“, каже Каролине ван дер Плас, посланица која заступа интересе пољопривредника.
Ова површином мала земља спада у пољопривредне колосе, где је у јужним деловима рецимо број свиња по квадратном километру далеко највиши у свету. Само САД извозе више аграрних производа од Холандије, гледано по вредности.
Према плану Владе, до 2030. емисија азота мора да се смањи и за по 70 одсто у појединим провинцијама, посебно у регионима који су у ЕУ признати као области заштићене природе. Стручњаци кажу да за сточаре то значи смањење емисија од барем педесет одсто.
Одавно је јасно да то може само са мање сточног фонда, што би уништило егзистенцију многих сељака. Власти још нису прецизирале план нити да ли ће рецимо исплаћивати одштете онима који одустану од сточарства или реше да преселе имања у друге регионе.
„Питају се шта је са потрошачима који хоће што јефтиније месо? Шта је са трговцима сточном храном, произвођачима ђубрива и пестицида, кланицама, банкама, свима који зарађују у систему?“, пише у тексту.
Како наводи овај лист, то наилази на одјек у медијима, док се у коментарима упозорава да друштво не би требало да поверује како има једноставних решења.
„Напустите ове катастрофалне планове, разговарајте са нама о фундаментално друкчијој политици. Немојте да мирне акције фармера прерасту у побуну фармера“, захтева Барт Кемп, један од најпознатијих вођа протеста.
Додуше, према опису холандске полиције, протести одавно више нису мирни.
„Видимо да акције више нису организоване“, каже шеф полиције Виљем Велдерс.
Удружења пољопривредника кажу да свашта може да се деси, али да они за то нису одговорни.
Проблем и другде у ЕУ?
У једном коментару листа Ноје рур цајтунг из Есена подсећа се да пресуда Европског суда о заштићеним областима природе важи за целу ЕУ, али да то као да у Немачкој и другде још нису схватили. Коментатор упозорава да ће однос пољопривреде и заштите природе дефинисати наш живот у будућности.
У том случају, пише лист, није од помоћи ако се проблем прво игнорише, да би се онда пољопривредници стављали пред свршен чин.
„Сатерани су у ћошак са својим имањима – узми или остави. Узми паре које нуди Влада и угаси производњу или умри споро. Пољопривредници неће ни једно, ни друго. Такав грубијански приступ проблему није примерен“, закључује се у коментару.
