Процес проширења ЕУ на Западни Балкан неће дати резултате ако се најпре не реши проблем заробљених држава у региону, оцењује се у студији холандског Kлингендил института.
У извештају који преноси ЕурАктив Србија се наводи да растућа улога актера попут Kине на Западном Балкану може да буде аргумент за убрзавање преговора о приступању ЕУ.
Међутим, разлога за оптимизам око брзе интеграције региона у ЕУ неће бити ако се прво не реши проблем заробљене државе, наводи се у студији “Деструктивни ефекти заробљавања државе на Западном Балкану. Поткопано проширење ЕУ”.
Термин “заробљена држава” односи се на процес у коме се политички актери инфилтрирају у државне структуре уз помоћ клијентилистичких мрежа и користе те државне структуре као плашт за сакривање коруптивних радњи.
Kако то делује у пракси, аутор студије, истраживач сарадник Kлингендил института Мартен Лемстра, показао је на примеру Србије која, како се наводи, бележи пад владавине права и демократије од 2012, што је кулминирало преласком из категорије демократских земаља у хибридне режиме у извештају Фридом хауса за 2020.
Уз помоћ механизама за заробљавање државе, владајућа Српска напредна странка, предвођена Александром Вучићем, проширила је своју моћ на све аспекте друштва и политике, наводи се у студији. Kако се додаје, заробљавање државе у Србији вуче корене од власти Слободана Милошевића, када је садашњи председник Вучић био министар информисања.
СНС највећа партија у Европи
СНС је од доласка на власт 2012. покренула политизацију јавне управе, где се лојалност владајућој партији награђује радним местом, наводи се. Постављења на основу лојалности, а не само по заслугама представљају моћан начин повезивања присталица, који обезбеђују гласове својој партији.
“Значај чланства у владајућем СНС као путу до посла и прилика показује се кроз величину партије”, каже истраживач холандског института.
Чланство СНС нарасло је на 730.000 људи, па је то највећа партија у Европи. Поређења ради, немачка ЦДУ има “само” 407.000 чланова, иако је Немачка 11 пута већа од Србије.
Постављање присталица на најважније позиције у државној администрацији значи још једну корист за политичке елите – обезбеђује контролу над кључном фазом спровођења закона.
“У Србији легални оквир за владавину права и слободу медија често постоји само на папиру, а у пракси се примењује селективно, у корист владајуће странке”, указује се у извештају холандског института.
Наводи се и пример истраге због прања новца коју су српске власти недавно покренуле у невладиним организацијама, док таквих истрага није било међу члановима владајуће странке, који су заправо наводно умешани у такве активности.
Kонтрола над јавном администрацијом, укључујући правосуђе, помаже влади да “таргетира” критичаре, а да заштити присталице, пише даље.
Јавни ресурси се користе за контролу медија, што српској влади омогућава да и даље буде задужена за наратив који медији обликују о српској влади и ЕУ, наводи се у извештају и додаје да јавни сервис, пошто зависи од финансирања државе, пристрасно извештава.
Указује се и на примере напада на независне новинаре који нису кажњени, што води самоцензури. Према Светском индексу слободе штампе, Србија је на 93. месту а ситуација у земљи је оцењена као забрињавајућа.
Поред тога, последица заробљавања државе може да се претвори у заробљавање прилика – када коруптивна влада надгледа ко добија економске прилике, а ко не. Зато млади и талентовани људи често дају предност одласку из земље, што за последицу има “одлив мозгова”, један од главних изазова на Западном Балкану.
Аутор: Еурацтив
