Ни надлежни не верују да ћемо успети да завршимо годину са инфлацијом нижом од 15 одсто. Последице суше, поскупљење горива, али и виши ПДВ и акцизе утичу на све нижи стандард
НЕЗВАНИЧНЕ пројекције раста цена указују на то да је могуће да ову годину завршимо са инфлацијом и до 15 одсто. Рачунице појединих државних органа крећу се, тренутно, између 12 и 15 одсто раста цена на мало до краја децембра. Свакодневна поскупљења хране, раст цена горива на пумпама, повећање стопе ПДВ-а за два одсто и акциза од наредног месеца, прете да инфлацију подигну на највиши ниво у последњих неколико година.
Труд да се обуздају цене, засада, не даје никакве резултате, јер нема области живота у Србији коју ће мимоићи поскупљења. Од хране до горива и других енергената.Читаво лето су обележили нови, виши ценовници, а тако ће се по свему судећи наставити и до краја године.
– Упозоравали смо да су цене без икакве узде, још почетком године, када је кренуо први талас – каже за “Новости” Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије. – То је последица монополског тржишта, не само трговаца и прерађивача, већ и јавних предузећа. Највећи монополиста је држава. Зато и не чуди што ће раст цене бити барем три до четири пута већи од пројектоване од шест одсто.
Свеже месо је за непуна два месеца, корак по корак, поскупело и до 30 одсто, али је најгоре што се крај расту цена не назире. Од непуних 500 динара, пилећи филе је достигао цену од 780 динара. Месари чак најављују да ће ова врста меса догурати и до 900 динара за килограма. Свињски бут се продаје од 650 до 720 динара, док је филе премашио хиљадарку. Свеже месо пратиле су и сухомеснате прерађевине, па су и најјефтиније саламе недоступне за велики број потрошача.
– Има пуно разлога да цене ове године премаше пројектовану инфлацију – сматра економиста Владана Хамовић. – Поред економских разлога, повећања цена горива и скупљих сировина, година је због суше била неповољна за пољопривреду, али је била и политички веома тешка, што се одразило на пословање домаће привреде. Држава ће покушати да интервенцијама из Робних резерви умањи те неповољне ефекте. Уз сав труд да се ублажи раст цена, инфлација ће до краја године сигурно прећи десет одсто, јер сви актери у формирању цена на мало иду на то да инфлација буде далеко виша од планиране.
СПИСАК СВЕ ДУЖИ Значајно су поскупели и уље, брашно, тестенине, воће, слаткиши, сокови, алкохолна пића, хемија. Цене су, у просеку, код већине произвођача повећане од 15 до чак 30 одсто, а у односу на исти период лане у појединим случајевима и до 50 одсто. Јестиво уље сада се продаје и по 189, а за литар млека треба издвојити до 113 динара, док је јогурт увелико премашио 125 динара.
Пијаца је до сада често спасавала кућни буџет, али овог септембра цене су и на тезгама папрене. Готово да нема производа који није барем дупло скупљи него пре годину дана. Кромпир се лане продавао за 30 динара, а сада достиже и 80 динара. За килограм пасуља лане је било потребно просечно око 200 динара, а сада се нуди по најмање 300 динара. Код воћа је ситуација још драстичнија. И домаћи и увозни слатки плодови су ове године знатно неприступачнији. Најјефтиније јабуке су 80, а нуде се и по 160 динара. Пољопривредници се жале да им је род ове године десетковала суша, а да је све додатно “загрејао” и бензин.
На пумпама читавог лета гориво је “горело” од цена. Од октобра због повећања акциза на дизел и нафтни гас и раста пореза на додату вредност, бензин ће сигурно бити још скупљи. Према неким проценама, гориво би због раста ПДВ могло да поскупи барем за три динара за литар, а ТНГ би уз нове намета могао да догура до сто динара. И без нових оптерећења цене горива на пумпама се свакодневно мењају. У последњих седам дана литар је бар за динар до два скупљи. Тако се бензин нуди за 162 до 166, а дизел од 160 до 169 динара.
Новости
