Домаћи пољопривредници и прерађивачи имају још годину дана да стигну конкуренцију са запада. Од 2013. многе намирнице ће улазити у земљу без царина. Просек намета за 2014 – 1,7 одсто
УВОЗ хране из Европске уније биће већ 2014. године, готово у потпуности, без трошка наплате царине. На то смо се обавезали Прелазним трговинским споразумом још 2009. године и, мада се ускоро очекује ревизија овог аранжмана, српске власти, према сазнањима “Новости”, немају намеру да озбиљније лобирају у Бриселу и одложе примену раније уговорене динамике спуштања царина.
– Могуће је да са Бриселом разговарамо о задржавању царина за одређене производе, али само ако се покаже да је увоз те робе из Уније у Србију изразито велики и да утиче на платнобилансну позицију земље – тврде за “Новости” у Влади Србије.
Тако је, заправо, наредна година последња шанса српских произвођача хране да сачувају купце. Јер уколико не успеју да 2013. годину искористе и сустигну конкуренцију из Европе, већ 2014. ће многи остати и без домаћег тржишта. Наредна година је, наиме, последња година смањивања царина на увоз хране из Европске уније према Прелазном трговинском споразуму. Већ од 2014. скоро све намирнице улазиће у Србију ослобођене намета.
Граница већ од следеће године неће повећавати цене ни смрзнутом поврћу, жвакама, бомбонама, чоколади, кексу, тестенинама, сладоледу, минералним водама, па ни жестоким пићима. У таквим условима тешко да ће српски сељак моћи да се трка са колегама из Европе. Док он својим радом нахрани шесторо људи, немачки фармер произведе намирнице за чак 46 својих суграђана. Италијан нахрани 22, а бугарски сељак 18 људи.
– Остаје нам годину дана да урадимо све оно што нисмо урадили претходних година – каже Миладин Шеварлић, професор Пољопривредног факултета у Београду. – Ако се ништа не промени до 2014. укидање царина на увоз хране из Европе биће велики ударац за српску привреду. Доћи ћемо у ситуацију да ће нам бити јефтиније да увеземо млеко, него да га производимо у Србији. Европски фармери не плаћају камате као српски, а субвенције су им вишеструко веће.
Прелазни трговински споразум се примењује од 2009. године, када је ратификован у Европи, али Србија је једнострано потписала овај споразум годину дана раније. Тада су наши преговарачи, објашњавају стручњаци, веровали да ћемо се до 2014. прикључити европској породици.
– Сада смо у четвртој години споразума, а 2013. година је последња година смањења царина. Од 2014. године царина неће бити, односно биће идентичне онима у Европској унији – објашњава Шеварлић. – Изузетак су сезонске царине код воћа и поврћа. Са смањењем царина смањују се и прелевмани, односно део исказан у динарима. Тако је прелевман за тврде сиреве 2008. био 80 динара по килограму и из године у годину је падао. Када уђемо у 2014. он ће износити нула динара, као што ће и царина бити нула.
Србија је, иначе, једина земља која ће своје тржиште у потпуности отворити и укинути баријере у виду царина пре него што постане чланица Евопске уније, и то 2014. године. Хрватска и даље има заштиту на своје најосетљивије производе, иако ће у јулу наредне године постати пуноправна чланица ЕУ.
Новости
