БЕОГРАД – На зеленим пијацама, упркос суши, богата је понуда сезонског воћа и поврћа, али је све мање купаца па се продавци жале да лошу продају, а потрошаци на високе цене хране.
Продавци за београдској пијаци „Зелени венац” рекли су репортеру Танјуга да су цене воћа и поврћа ове године сличне прошлогодишњим иако су трошкови производње и транспорта вишеструко повећани, али да је потражња „никаква”.
Купци, међутим, кажу да су цене више чак и за трећину у односу на 2011. годину, као и да су принуђени да маскимално рационалишу са куповином јер је храна „много поскупела”.
На популарном „Зелењаку” килограм лубенице може да се купи за 20 динара, брескеве коштају од 50 до 150 динара, гроџђе од 100 до 140, а диње између 40 и 50 динара.
Пола килограма малина је 200 динара, килограм купине је 300, ораха 700, брусница 800 док се цена бадема креће од 900 до 1.100 динара по килограму.
Килограм бораније је између 150 и 200 динара парадајза од 60 до 100 динара док је паприка око 70 динара, а веза шарагарепе 50 динара.
Од јуна храна у Србији готово свакодневно поскупљује, а забог велике суше која је десетковала род пољопривредних култура стручњаци упозоравају да би цене и даље могле да расту.
И Организација УН за храну и пољопривреду (ФАО) упозорила је да су светске цене хране после тромесечонг опадања поново повећане у јулу и могле би још да порасту, увећавајући ризик од обнављања светске кризе хране, као што је била она из сезоне 2007/08. године.
„Има потенцијала да цене наставе да расту. Ово свакако неће бити сезона у којој ће цене хране бити испод нивоа прошлосезонских”, истиче Абдолреза Абасијан, стручњак ФАО за житарице, а преноси Ројтерс.
Министар пољопривреде Горан Кнежевић рекао је јуче за Танјуг да ће Влада Србије интервенисати, посредством Дирекције за робне резерве, на домаћем тржишту како би спречила раст цена основних пољопривредно прехрамбених производа због суше.
Кнежевић је рекао да је у разговорима са представницима осталих министарстава договорено да се што пре обаве интервенције помоћу Робних резерви са сточном храном и готовим производима како би се утицало на подмирење тражње и одржала стабилност цена.
Према речима Кнежевића, процене Министарства пољопривреде су да ће овогодишњи род кукуруза и соје бити умањен за безмало 50 одсто у односу на лањски ниво, сунцокрета и шећерне репе за 20 до 40 процената, што ће се негативно одразити и на спољнотрговински биланс, јер су то извозни производи, али и на домаће тржиште.
Од јуна месеца у трговинама у Србији поскупело је свеже месо скоро за трећину, у више наврата увећане су и цене сувомеснатих производа, а већи ценовници важе за млеко и млечне производе, уље, брашно, слаткише, воде, сокове, алкохолна пића, конзервирану храну…
Претходна Влада Србије крајем прошле године ограничила је марже на 10 процената за основне животне намирнице – пшенично брашно, јестиво биљно уље, кравље млеко, јогурт, шецер, свеже месо и слатководну рибу.
Уредба о ограничењу марже 30. јуна је продужена до 30 септембара. Али, упркос томе у другој половини године цене и основних животних намирница расту, а трговци поскупљења правдају новим ценовницима од добављача а они нестабилним курсом динара према евру и скоком цена сировина.
Просечно домаћинство у Србији више од 40 процената месечног примања издваја на храну, а стандардна потрошачка корпа не може да задовољи потребе просечне породице у Србији.
Према анализи доскорашњег Министарства пољопривреде и трговине, просечна потрошачка корпа у мају 2012. износила је готово 58.000 динара (57.920,59 динара) и вредела је 1,43 просечних зарада од 40.442 динара.
За покриће минималне корпе требало је издвојити 0,76 просечне зараде или 30.580,66 динара.
