Први род ГМ хране која садржи људске гене је добио дозволу за масовну производњу, иако је то изазвало ужас међу ГМ критичарима и потрошачким група са обе стране Атлантика.

Гени, прерађени и копирани у лабораторији да би произвели синтетичку верзију, се преносе у ембрионалне биљке пиринча. До сада, биљке са генима људског порекла су биле ограничене на малим тестираним парцелама.

Али сада, пиринач обогаћен људским генима ће се гајити по први пут на отвореном уместо у лабораторијима, што води корак ближе масовној производњи, извештава Васхингтон Пост.

Пиринач је велики корак у такозваној Франкенштајн храни, прво мешање гена људског порекла и оних из биљака.

Произвођач пиринача, Вентриа Биосциенце, са седиштем у Калифорнији, за коју се сматра да још од 2006 године потајно узгаја овај пиринач, је добила прелиминарно одобрење да га гаји на више од 3.000 хектара у Канзасу, у граду Јунктион, и можда и на другим местима, али већина људи нема појма о томе. Компанија планира да ствара протеине и користити их у пићима, десертима и јогурту.

Вентриа је 2007 године одлучила да отпочне узгој ГМ пиринча ван лабораторије. Првобитно је планирала да га гаји у јужном Мисурију, али пивара Анхеусер-Бусцх, велики купац пиринча, запретила је да ће бојкотовати државу услед забринутости због загађења и реакције потрошача.

Сада је америчко министарство пољопривреде (УСДА), рекавши да пиринач „практично није ризичан“ дало прелиминарно одобрење за то да се гаји у Канзасу, који нема комерцијалне фарме пиринча. До овога је дошло пошто је комисија за контролу хране и лекова САД (ФДА) одбила сагласност за Вентријин пиринач 2003 године.

Вентриа ће такође користити наменску опрему за складиштење и прераду што би требало да спречи семе од мешања са другим културама.

Овај пиринач садржи људске гене за производњу мајчиног млека и пљувачке.

„Ми заиста можемо да помогнемо деци са дијарејом, да се брже опораве,“ каже Скот Е. Детер, председник компаније и извршни директор, објашњавајући производ. Дијареја, која је резултат дехидрације и компликација, је иначе главни убица деце у земљама трећег света. Око два милиона деце годишње умре од ње. Он је рекао и да је стална забринутост око безбедности и загађења „заснована на перцепцији, а не реалности,” са обзиром на све мере предострожности које компанија примењује. Господин Деетер је рекао да је производња у погонима далеко јефтинија од других метода, које би требале да помогну да терапија постане приступачна и у земљама у развоју. Он је рекао: „Биљке су феноменалне фабрике. Наше сировине су сунце, земља и вода. “

Истраживања у Перуу под покровитељством Вентриа Биосциенце показала су да су се деца са тешком дијарејом опоравила дан и по брже када су узимала течности које садрже протеине.

Али то не чини пиринач „сребрним метком“ за борбу против дијареје у земљама у развоју, кажу стручњаци. „Нема гаранција да ће се користити у сиромашнијим земљама, крајни је исход дебате коју су водили алтруисти”, напомиње истраживач Брајан Халвејла са Wорлдwатцх института.

Многе групе потрошача су забринуте да ће такав пиринач бити више штетан него користан. Генетски модификоване (ГМ) биљке се селе из својих парцела и загађују (трују) остале биљке, бележе критичари, а тешко је контролисати дозу људских протеина коју људи намерно или ненамерно уносе.

„Ово није производ који би сви желели да користе“, рекла је Џејн Рислер из Савеза забринутих научника за Пост 2007 године. „Неразумно је произведити лекове од тих биљки на отвореном.“

“Ови генетски модификовани лекови могу поуздано погоршати инфекције, изазвати опасне алергије и реакције имунолошког система”, каже Бил Фриз, научно политички аналитичар у центру за безбедност хране (ЦФС), који је још 2007 године објавио извештај о опасности Вентријиног ГМ пиринча.

Клер Оксоров је рекла: „Употреба прехрамбених усева и поља да би се прославиле фабрике лекова је веома забрињавајућа.

„Ако ови фармацеутски усеви заврше у тањирима потрошача, последице по наше здравље могу бити погубне”.

„Влада мора да забрани производњу лекова од ових усева. Она такође мора да уведе оштре мере да спречи нелегалне ГМ усеве да загађујују нашу храну и осигура да биотехнолошке компаније буду одговорне за било какву штету коју њихови производи изазову.“

„Постојала би слаба контрола над дозама којима људи могу бити изложени, и неки могу бити алергични на протеине.“

Унија америчких потрошача и центар за безбедност хране,са седиштем у Вашингтону, се такође противе Вентријиним плановима.

Према Халвеиловој колегиници Данијели Нирнберг, „већина ових ГМ-побољшаних сорти усева се заправо не бави главним узроком проблема сиромаштва и болести.“ Сваке године, више од милион беба и деце умре од болести повезаних са неадекватним водом и канализацијом.

ГенеWатцх из Велике Британије, која прати нову ГМ храну, је ове вести описала као „веома узнемирујуће“. Истраживач Беки Прајс је упозорио: „Постоје огромни здравствени ризици и људи би требало да буду с правом забринути због тога.“

Како се страхује од загађења, тако постоји и озбиљна морална забринутост због мешања са саставним деловима живота.

Ипак, не постоје правни аргументи који би омогућили Британији и Европи забрану таквих производа на етичкој основи.

Увоз би требало да буде прихваћен након што прође кроз научне процене безбедности.

Развој је оно што може уплашити људе као, пре десет година, када су научници показали какву храну је могуће створити убацивањем копије гена риба у парадајз, да му помогне да издржи мраз.

Вентриа је произвела три сорте пиринча, сваки са другачијим геном људског порекла који чини да биљке производе један од три људска протеина.

“Уместо гурања ових производа сиромашним потрошачима који немају финансијску способност да кажу ‘не’ ГМ биљакама, новац уложен у развој ових усева би могао да се користи за више циљеве као што су обезбеђивање чисте воде и канализације за спречавање саме болести за чије се лечење стварају ови усеви“, каже Данијела Нирнберг.

Вестинет.рс