Храна у Србији поскупела више него у ЕУ: “Људи запањени колико је јефтиније у Немачкој и Аустрији”

Kонкуренција на тржишту највећа је добробит савременог друштва, поручила је гувернерка НБС Јоргованка Табаковић, упозоривши притом да би њен недостатак на тржишту могао да успори пад цена хране.

Бојазан да би силазна инфлација у сектору хране могла бити угрожена мањком конкуренције Табаковић је изразила на тек завршеном Kопаоник бизнис форуму, не прецизирајући на кога и на шта конкретно мисли.

“Сви можемо да допринесемо водећи рачуна о томе да појединачни интерес једне групе људи или једног лобија не буде генератор инфлационе спирале. На пример, силазна путања прехрамбене инфлације, коју очекујемо до краја периода пројекције, евентуално би могла бити ублажена несавршеном тржишном структуром на страни понуде, тј. мањком снажније конкуренције у овом сегменту. Нико нема право да својим неодговорним понашањем или себичним краткорочним интересима чини дугорочну штету свима, стварајући осећај несигурности”, рекла је Табаковић.

Из НБС нису Данасу одговорили појашњењем на кога и на шта је конкретно мислила гувернерка, а више информација о томе каква је ситуација када се ради о конкуренцији на тржишту хране овај лист није добио ни од других званичних државних институција, попут министарстава пољопривреде и трговине.

Оно што од података знамо јесте да је инфлација погодиле све сегменте, и док је укупна 15 одсто, храна је поскупела знатно више, чак 24,3 одсто. Дупло више него у ЕУ. Цене млека, сира и јаја скочиле су за чак 43,3 одсто, а већина прехрамбених производа поскупела је на годишњем нивоу више од 20 одсто. Толико је поскупело месо, уље и масти скупље су за 21 одсто, воће 20,2 одсто, поврће 18,4 одсто.

Економиста Саша Ђоговић каже за Данас да је недостатак конкуренције био нарочито видљив у сектору млека, пошто смо били приморани на увоз млека јер је дошло до несташице.

“Очигледно је да је до тога дошло због проблема унутар саме политике сточарства и проблема у вези са откупном ценом млека. Министарство пољопривреде је то које мора да води рачуна о висини премија за млеко, о подстицајима за развој говедараства, јер постоји тренд сталног пада”, истиче Ђоговић.

У том сегменту је проблем заиста смањене понуде, захваљујући, како каже, пре свега нашим структуралним, унутрашњим проблемима, због чега је неопходно проактивније ангажовање ресорног министарства.

“И у другим сегментима је могуће да долази до одређених картелизација на тржишту, прећутног договарања око цена, што све може да утиче на цену прехрамбених производа”, каже сарадник Института за политичке студије.

Ако пољопривредни род, истиче Ђоговић, буде бар на нивоу просека, онда би понуда требало да буде издашнија и у том случају би са адекватном тржишном инспекцијом и контролом требало да се предупреди евентуална картелизација на пољу цена.

“Сигурно је да је део проблема и са трговачким маржама, али мислим да је овде конкретно примарно проблем са произвођачима, код млека је проблем структуралне природе. Ниске премије, све мањи сточни фонд, на томе треба да се ради, треба да се стимулишу додатно произвођачи млека како би се та производња опоравила”, напомиње Ђоговић.

Председник Удружења потрошача Ефектива Дејан Гавриловић каже да последњих годину и по дана имамо осетну инфлацију и сваки месец изјаву гувернерке да ће она ускоро да успори. То је, како каже, неминовно да се догоди и да ће ако сваког месеца кажете исто, једном то и морати да се деси.

“У нашем удружењу дуго причамо о томе да се види да и међу том слабом конкуренцијом на тржишту имамо мање или више сличне цене. И онда када нису сличне, када има неких акција, те цене буду драстично различите, чак и у оквиру једног истог трговинског ланца, што нам говори да ту постоји приличан простор за марже које трговци имају. Чим имају простора за таква осетна снижења”, истиче Гавриловић.

Он каже да не зна да ли је Табаковић то тек сада видела или сада одлучила да помене, али да недостатак конкуренције јесте реалан проблем.

“Притом, ако упоредимо цене хране код нас и, на пример, у Немачкој или Аустрији, људи су запањени колико је јефитнија храна тамо, а код нас уврежено мишљење да смо земља произвођач хране. Испада да је код нас све скупље него у земљама развијене Европе”, напомиње саговорник Данаса.

Зато је неопходно, истиче, не да се каже већ да се нешто конкретно предузме.

“Ако држава може да се умеша у продају нафтних деривата ограничењем цена које није добро, што не би могла да се умеша и у ограничење цена хране и ту не мислим на оне основне намирнице, већ да се тај списак мало прошири”, напомиње Гавриловић.

Очигледно је, како каже, да држава има корист од тога, јер на веће цене иде већи ПДВ.
“Врло је могуће да ако неко прати те криве, да примећује да приход од продаје хране, на пример, не пада и онда неко каже, ако народ има пара да плаћа, што да држава ту не ућари, јер што је већа основица већи је и ПДВ”, напомиње он.

Гавриловић каже да сигурно има нешто и до произвођача, али да држава може преко тржишне инспекције да уђе у структуру цене и да грађанима, потрошачима ако ништа друго онда каже шта плаћају и колике су те марже.

“Онда би то можда освестило грађане, који би неким бојкотом или смањењем куповине неког асортимана натерали трговце да смање марже. Да нам кажу да знамо ко се богати на нама”, истиче Гавриловић.