Београд — Додају се храни да би дуже трајала, лепо мирисала и изгледала. Али неконтролисана употреба емулгатора, адитива и конзерванаса – опасна је за здравље људи.
Које све вештачке “зачине“ свакодневно купују и користе грађани Србије и у којим количинама, велика је тајна, јер контрола готово и да – нема.
Ипак, данас прехрамбена индустрија не може да се замисли без употребе разних додатака.
Стручњаци тврде да је највећи проблем у незнању и одговарајућем уносу емулгатора. Када су дозе веће од дозвољених и када се употребљавају у намирницама у којима не би требало да се нађу, хемијски “прилози“ су веома штетни.
У нашој земљи производња, промет и квалитет адитива регулисани су прописом из 2013. Наш Правилник о прехрамбеним адитивима усаглашен је са директивама ЕУ, јер је документ рађен на основу искуства и прописа земаља Старог континента. Сам правилник јасно прецизира који се адитиви смеју користити у којим врстама хране, и јасно дефинише у групе адитива по својој функцији.
“Као и све остало у хемији, проблем адитива је проблем стручног кадра у производњи, кадра који је способан да разуме и примени адитив у правој концентрацији и намени”, каже, за “Новости“, Стеван Благојевић из Института за општу и физичку хемију у Београду.
Сви адитиви са позитивне листе у дозвољеним количинама сматрају се безбедним.
У савременој индустрији на располагању су 22 категорије адитива, а на такозваној позитивној листи је 314 супстанци или њихових група, означених бројевима. Адитиви који се користе у Европској унији имају и словну ознаку Е.
Што се тиче усклађивања наших листа са европским, то се углавном спроводи на две године, али је проблем у неозбиљности при руковању тим супстанцама, односно дозвољеном нивоу у храни ,каже Благојевић.
Значајно већа опасност по грађане је неодговорно коришћење пестицида, које за последицу има остајање резидуа пестицида у храни, појава токсина као што је био случај са афлатоксином или орхаотоксином или било која друга контаминација.
Стручњаци напомињу да оно што мора да се разликује је увоз адитива као сировине за наше произвођаче и увоз готових намирница са адитивима, који су део те хране.
“Према Закону о безбедности хране, производи из ЕУ уз пратећу документацију о квалитету, могу да се увозе и без посебне царинске анализе”, додаје Благојевић.
И ту се увек јавља теорија завере да нам неко из ЕУ даје непроверене производе, односно производе којима верујемо само на основу папира, анализа које нису рађене у нашој земљи, него само прате робу. Уобичајена процедура подразумева анализу хране и адитива у зависноси од природе (биљни или животињски) у надлежном Заводу за јавно здравље или надлежном ветеринарском заводу. Све те институције су акредитоване за неке области и издају анализе само из обима акредитације.
Новости
