Глобалне цене хране благо су пале у децембру јер су се међународне котације биљних уља и шећера знатно повукле са високих нивоа, али то и није баш нека утеха, јер је храна у свету поскупела прошле године више од 28 одсто на годишњем нивоу, према најновијем извештају Организације за храну и пољопривреду УН (ФАО).
Индекс цена хране, који израчунава ФАО, износио је у децембру у просеку 133,7 поена, спустивши се за 0,9 одсто у односу на новембар, али је у односу на децембар 2020. године виши за 23,1 одсто. Индекс прати месечне промене међународних цена прехрамбених производа којима се обично тргује. Само су млечни производи поскупели у децембру на месечном нивоу.
Према извештају, објављеном на званичној интернет страници агенције УН са седиштем у Риму, индекс цена хране за целу 2021. годину износио је у просеку 125,7 поена, што је за чак 28,1 одсто више него претходне године.
Мада високе цене хране обично дају подстицај повећању производње, велики трошкови инпута, текућа глобална пандемија и све неизвеснији климатски услови остављају мало простора за оптимизам у погледу повратка на стабилније тржишне услове у 2022, каже виши економиста у ФАО, Абдолреза Абасијан.
Што се тиче кретња цена у децембру, житарице су појефтиниле за 0,6 посто у односу на новембар, услед пада извозних котација пшенице због боље понуде након жетве на јужној хемисфери.
Појефтињење пшенице је више него надокнадило раст цене кукуруза, изазван снажном тражњом и забринутошћу због дуготрајне суше у Бразилу. Међутим, цене житарица су прошле године у просеку порасле за 27,2 процента, достижући највиши ниво од 2012, при чему је кукуруз скочио за 44,1 одсто, пшеница за 31,3 посто, а пиринач за 4,0 одсто.Цене биљних уља су у последњем лањском месецу пале за 3,3 процента, јер су потонуле котације палминог и сунцокретовог уља услед смањене глобалне увозне потражње, под утицајем забринутости у погледу растућег броја случајева ковида-19. Ипак, цене биљних уља су током 2021. достигле највиши ниво у историји, узлетевши за 65,8 посто у односу на 2020.
У децембру 2021. године цене су на месечном нивоу пале и цене шећера за 3,1 проценат, на најнижи ниво у последњих пет месеци, што ФАО такође приписује забринутости поводом утицаја омикрон соја ковида на глобалну потражњу, слабљењу бразилске валуте реала и нижим ценама етанола. На годишњем нивоу, пак, цене шећера су лани порасле за 29,8 одсто на највиши ниво од 2016. године.
Котације меса су у децембру углавном остале стабилне, али су током 2021. забележиле раст од 12,7 процената у односу на претходну годину.
На глобалном тржишту су у децембру једино поскупели млеко и млечни производи за 1,8 одсто у односу на новембар, пошто је мања производња млека у западној Европи и Океанији подстакла раст цена путера и млека у праху, док су цене сира незнатно склизнуле. Цене млека су прошле године у просеку биле за 16,9 одсто више него 2020.
Цене хране расти до лета, 2022. године. Трошкови исхране трочлане породице у Србији у породичном буџету учествују са 35-40 одсто, док у западним земљама то учешће износи 5-15 одсто.Цене свежег меса у септембру 2021. године су скочиле за 15-30 одсто у односу на септембар прошле године, док је поврће поскупело за 36 одсто, јаја за 20 одсто, а јестиво уље за више од 50 одсто. Храна и енергенти у потрошачкој корпи учествују са више од 55 одсто, што указује да ће у наредном периоду доћи до значајног пада ионако ниског животног стандарда грађана, рекао је Простран.
Како је прогнозирао, цене хране ће расти све док буду расле цене горива, а у Србији расту и због тога што је десеткован сточни фонд и зато што су издвајања државе за развој пољопривредног сектора минимална. Пандемија (корона вируса) је изазвала озбиљне поремећаје на тржишту, пре свега када је у питању кретање роба. Богате западне земље почеле да коче кретање роба, плашећи се неких још већих поремећаја због пандемије, што такође утиче не кретање цена хране. Учешће аграрног буџета у буџету Републике Србије требало би да буде у корелацији с учешћем пољопривреде у стварању Бруто друштвеног производа (БДП) земље. Постоји и закон по коме би Аграрни буџет требао да буде најмање пет одсто од буџета Србије. Он је то био, чак и један одсто више, дакле 1996. године. После тога никада више буџет се ни приближио законској одредници од пет одсто. Креће се од два до четири одсто.
Према званичној статистици пољопривреда у БДП Србије учествује са око 10 одсто, са мање од пет одсто или са 4.000 милиона евра. Када би овај принцип био испоштован, ми бисмо сваке године за пољопривреду издвајали око милијарду евра и тај новац би био значајан подстицај за пољопривреднике.
Европска унија за пољопривреду издваја трећину свог укупног буџета који износи 1.161 милијарда евра истичући да је пољопривреда највиталнији и најреалнији сектор који обезбеђује сигурност живота, због чега му држава мора посветити много више пажње. Кад останете без хране морате све резерве – и девизне и златне, да дајете за набавку хране, што се у историји наше државе неколико пута десило.
Указујући на чињеницу да високе цене хране нарочито погађају сиромашне грађане, у Србији постоји сиротињска потрошачка логика коју трпимо и која постоји већ дуги низ година. Држава би због све веће инфлације морала да интервенцијом из Робних резерви амортизује цене уља и меса.
Бранислав Гулан
