Храст из Савинца или – како је Вучић постао жена у црном

Од човек који слави „бесмртну идеологију Војислава Шешеља“, Вучић је постао следбеник Латинке Перовић, Холма Зундхаузена, Петра Луковића, Дубравке Стојановић и Радомира Константиновића што је на фантастичан начин илустровано и његовим експлицитним позивањем на аутора тупаве Филозофије паланке приликом јавне полемике о случају храста у селу Савинац

Вучић је без блама изјавио да дух модернизације не сме и не може да буде заустављен од паланачког духа који сматра да је некакав храст важнији од ауто-пута. Тиме се у свему показао као одличан ђак Латинке Перовић и потврдио размишљање оних који сматрају да је ЛДП изгубио сваки смисао постојања

Западним играчима више не треба странчица на ивици цензуса кад је њихову идеологију и политику у потпуности освојила странка која полако уводи медијску, безбедносну и сваку другу диктатуру у Србији, а притом спроводи такозвани другосрбијански програм

Сваки пристојан човек у овој земљи зато мора да устане у одбрану храста из Савинца који на неки начин постаје и симбол наше државности и традиције
Вучић би ипак, без обзира на јачање своје виртуелне диктатуре, требало да размисли о томе да је Милошев таковски грм заправо био таковски храст…

НАЧИН на који странци у Србији покушавају да од Александра Вучића направе господара који се пита за све и свашта – почиње да добија отужне димензије.

По кратком поступку је направљн роботизовани конфекцијски производ из кога је избрисан и последњи остатак природности и људскости.

Све што карактерише пројекат „првог потпредседника владе“, почев од спојених прстију, наочара без диоптрије које носи да би изгледао паметније, гомиле бемислица које забринуто изговара итд, указује на компјутерски дизајниран производ који би требало да одговара ономе што власници рачунара сматрају пожељним моделом за спровођење њихових наума.

Наречени геније коме је рејтинг нагло порастао кад је под своју контролу ставио све српске тајне службе, без обзира на промену идеолошке парадигме понаша се идентично као кад су он и Тома били водећи војводини јуришници. Бахатост, узурпаторство, безобзирност, надменост, ароганција остали су потпуно исти, само се идеолошки дискурс променио.

Пристојне српске патриоте је – да се подсетимо – увек било срамота од начина на који су бахати радикали представљали и јавно дезавуисали српски национални интерес. Док су озбиљни људи гледали да се што више ствари уради уз што мање буке и да се посебно избегну бесмислене шовинистичке изјаве и халабука које су Си ен ен-у служиле за прављење имиџа о српским дивљацима, радикали су радили управо обрнуто.

Управо њихове будалаштиане, запаљиви говори , бусање у груди и вашарско четништво иделно су послужили српским непријатељима да се српска борба обесмисли и огади.

Безмало две деценије после таквог лукративног србовања које је Вучићу омогућило да дође до озбиљних пара иако се бавио једино политиком. А он је – слично Николи Самараџићу, Биљани Србљановић и осталим некадашњима сарадницима Погледа – ваљда доживео просветељење и упустио се у нову лукративну парадигму.

Без икакве задршке, трунке срама и сл, избрисао је из сећања своју прошлост, унишито странку свог великог вође док овај седи у Хашком трибуналу, а решио је да „модернизује“ Србију.

Оно што Александар Вучић данас прича јесу најгори западни стереотипи о Србима и Србији који са нашим менталитетом, историјом и реалношћу немају никакву везу.

Од човека који слави „бесмртну идеологију Војислава Шешеља“, Вучић је постао следбеник Латинке Перовић, Холма Зундхаузена, Петра Луковића, Дубравке Стојановић и Радомира Константиновића што је на фантастичан начин илустровано и његовим експлицитним позивањем на аутора тупаве Филозофије паланке приликом јавне полемике о случају храста у селу Савинац.

Наиме, испоставило се да је неки генијални пројектант који је решавао где ће на том потезу да се пусти траса ауто-пута ка Црној Гори, решио да би некако било иделано да у Савинцу она прође управо преко познатог храста старог преко шесто година.

Становници овог места су на време упозоравали на то, а онда су се организовали и почели да протестују. Разумљиво, у томе имају подршку и еколошких организација и сваког нормалног човека коме је до ове земље стало.

На страну и прича да је у тај храст утиснут и крст Светог Саве, али сама чињеница да је ово дрво старо шест векова одређује га као природно благо овог народа, државе и читавог човечанства.

Како се приближава почетак радова – људи из Савинца су постали све одлучнији и покренули су јавну акцију да се ово богатство спасе, а траса пута помери тек колико да се храст сачува.

Управо овај случај новопечени следбеник домаћих јакобинаца препознао је као добру прилику да покаже своје нововерје и приврженост „духу модернизације“.

Вучић је без блама изјавио како дух модернизације не сме и не може да буде заустављен од паланачког духа који сматра да је некакав храст важнији од ауто-пута. Осим што је показао да намерно лажно приказује захтеве протестаната, он се тиме у свему показао као одличан ђак Латинке Перовић и потврдио размишљање оних који сматрају да је ЛДП изгубио сваки смисао постојања.

Западним играчима више не треба странчица на ивици цензуса кад је њихову идеологију и политику у потпуности освојила странка која полако уводи медијску, безбедносну и сваку другу диктатуру у Србији, а притом спроводи такозвани другосрбијански програм.

Чланови и подржаваоци СНС могу да се праве блесави колико год хоће, али морају да буду свесни да припадају организацији која је у потпуности усвојила програм Либерално демократске партије и постала оруђе за даље разарање и Србије и српског идентитета.

Недавни интервју Б92 показао је још једну новину.

Као и многи који су овде постајали „модернизатори“, и Вучић је интензивно почео да се кроатизује па смо чули како говори о „разини“ и „проведби“. Да се подсетимо, Глобус је пре пар месеци објавио текст хрватског новинара (неки би рекли и сакупљача информација за државне потребе) Дарка Худолиста који приповеда како се 2006. интензивно дружио са нареченим Вучићем у његовој кући, па можда ту треба тражити порекло оваквог његовог развоја.

На крају, занимљиво је што странци такву странку припремају да постане члан Европске народне партије и што њоме настоје да покрију наводно десни простор.

Енглески торијевци као свој симбол имају маслину и управо се храст и маслина и узимају за симбол снаге, трајности, дуговечености, постојаности, традиционализма и других вредности које десница брани. Но, овде настоје да нам у наводно десно и народњачко паковање угурају чист јакобинизам.

Јер, Александар Вучић је де факто идеолошки постао следбеник Хелсиншког одбора, Електронских новина, Фонда за хуманитарно право, Центра за културну деконтаминацију, Иницијативе младих за људска права и Жена у црном.

Сваки пристојан човек у овој земљи мора да подигне глас против оваквих будалаштина и да устане у одбрану храста из Савинца који на неки начин постаје и симбол наше државности и традиције.

А Вучић би, без обзира на јачање своје виртуелне диктатуре, требало да размисли о томе да је Милошев таковски грм заправо био таковски храст…

Миша ЂУРКОВИЋ

Факти