БЕЛОПАЛАНАЧКО село Дивљана, на пет-шест километара од варошице, у питомини сувопланинског масива који се уздиже на западној страни, могло би да постане светска атракција и место где још увек опстаје настарије дрво на Балкану. Храст китњак, који је у овом крају међу светом познат као “Миро”, што ће рећи свето место које треба поштовати и прилазити му са страхопоштовањем, према неким подацима стар је 1.000 година.

Да ли је стварно засађен у време цара Самуила, почетком другог миленијума, или је самоникла биљка, остаће тајна. Није тајна да процене Завода за заштиту природе кажу да је стар бар 700 година, али да није могуће прецизно одредити старост због велике шупљине унутар стабла.

СВЕДОК миленијума у унутрашњости je почео да труне, па се може ући у шупљину и кроз стабло видети парче неба. По обиму има око 6,3 метра, у пречнику нешто преко 2 метра, а огромна крошња и даље листа и привлачи пажњу случајних пролазника и намерника, као и туристичких посленика из Паланке, којима је циљ да се овај китњак прогласи најстаријим дрветом на Балкану.

Милош Лилић, директор Туристичке организације у Белој Паланци, каже да је, код надлежних институција ова иницијатива покренута јер је реч заиста о правој природној реткости. Он додаје да ће ова организација и локална власт, са своје стране, учинити све да стабло што дуже живи, пркоси времену и остане будућим генерацијама.

ГЕНЕРАЦИЈЕ мештана у селу су се увек богобојажљиво односиле према свом дрвету “Миро”. Нико и никада одавде кући није однео ни суву гранчицу, након олује, јер је страх од проклетства и скрнављења овог места стално присутан.

– Испод стабла су се окупљали у време сеоских слава и преслава, у време размирица и бурних догађаја. Према народном веровању, енергија китњака је исцелитељска: може бити лек за неку здравствену невољу, може скинути зле чини и одагнати зле намере, па отуда и велико поштовање према храсту. Нажалост, током минулих векова било је и оних који су веровали да се у корену стабла крије велико турско благо, да је хајдучија овде такође крила покрадене товаре злата, па су трагачи за старим златом овде мало-помало ископали рупу и од тада је, унутар стабла, кренула трулеж. На сву срећу, недалеко од њега је још један китњак стар око пола миленијума, тако да се може рећи да је сведок миленијума оставио своје потомство – каже Немања Милошевић, хроничар из Беле Паланке.

МАНАСТИР ИЗ 14. ВЕКА

БЕЛА Паланка и Дивљана су на чувеном Вија милитарису, римском војном путу, а данас крај Кородора 10. Овај крај је, иначе, познат и по средњовековном манастиру Светог великомученика Димитрија, из 14. века, задужбини браће Мрњавчевића.