Данас, 19. априла, сви хришћани у свету обележавају Велику или Страсну суботу. Овог дана верници се сећају на силазак Исуса Христа у хад ради ослобађања душа праведника из непостојања, на Његову победу над смрћу, као и спремају се да дочекају Васкрс. Ове године читав хришћански свет свечано слави Светло Христово Васкрснуће 20. априла.
Главну литургију суботе у РПЦ према традицији служи њен првојерарх. Особина овог богослужења се састоји у промени одежда свештеника. Уместо црних и љубичастих одежди, које симболишу тугу и несрећу, они облаче беле – то је боја радости и среће. Велику суботу од прастарог доба називају и даном мира или даном тишине, испричао је у интервјуу “Гласу Русије” настојатељ московског храма преподобног Серафима Саровског протојереј Максим Козлов.
У суботу се Спаситељ телом налази у гробу, душом силази у хад да би оданде извео душе умрлих људи Старог Завета. Овај дан почиње од јутарње литургије Велике суботе, када се чита много старозаветних пророчанстава о Васкрснућу Христа, која су постојала у доба Старог Завета више векова пре ере хришћанства.
Код католика читавог света, између осталих, и у Русији, субота је такође дан тишине и мира. У катедралама, као и у православним храмовима, од јутра до мрака обавезно освештавају ускршњу храну – колаче, слаткише од младог сира, офарбана јаја. Обичај освештавања хране је познат у Европи већ од VIII века, а ускршње офарбано јаје, према традицији, подсећа на проливену на Крсту крв Исуса, те симболише настанак новог живота. Иначе, живот и реалност допуњују традиције. У неким парохијама РПЦ, које се налазе у католичким земљама, освештавају не само чисто ускршњу храну, прича настојатељ храма свете равноапостолне Марије Магдалене у Мадриду протојерей Андреј Кордочкин.
Немамо неке посебне Ускршње разлике. Многи наши парохијани су стигли из Русије, Украјине, Молдавије. Они су донели своје традиције из земаља, где су живели раније, још немамо своје традиције. У Русији Велике суботе, уочи празника, доносе ради освштавања ускршње колаче и јаја. Овде, с обзиром на то да је парохија више украјинска него шпанска, доносе свашта – саламу, меснате производе.
Православни свет Тајланда за Ускрс не може баш увек да умеси колаче или припреми слаткише од младог сира. Последњих година помажу им руски ресторатори, објашњава настојатељ Николајевског храма тајландског града Бангкок архимандрит Олег Черепањин.
Највећа православна парохија је код нас у Патаји, где је отворено два православна храма. Тамо има много руских ресторана, чији су газде такође верници, који посећују храм. С обзиром на то да неки немају могућност да припреме колаче код куће, припремају их у тим руским ресторанима. Последњих година наши људи у Тајланду покренули су производњу младог сира. Међутим, у Бангкоку понекад уместо ускршњих колача користе неке месне слаткише.
Увече Велике Суботе у свим хришћанским храмовима у свету служи се такозвано Навечерје Ускрса, којим почиње свечаност Васкрснућа Христова. Обично је знак за свечаност звоњава. Међутим, у неким земљама, например, у Мароку, свечаност се одвија у тишини, прича настојатељ руског Васкрсенског храма у Рабату свештеник Максим Масалитин.
Живимо у муслиманској земљи. Ту је забрањена звоњава, мада имамо звоник, где све до сада има звона. Приликом свечане литије немамо звоњаву. Иначе, свечаност због тога ништа није мања.
Већ у току скоро две хиљаде година Велике Суботе уочи православног Ускрса у Јерусалимском храму Гроба Господња силази Благодатна ватра. Ове године Светло Христово Васкрснуће славе све хришћанске конфесије заједно, уживати у том чуду моћи ће и католици, и протестанти, који се нађу у Святој земљи. Ове године капсуле с божанственом ватром, захваљујући руском фонду Андреја Првозваног десети пут ће бити пренете у канонске пределе РПЦ. Поред Москве и других крупних градова Русије ватра ће бити донета у Симферопољ и Севастопољ.
Милена Фаустова
Глас Русије
