Док француски председник Емануел Макрон покушава да наметне свој ритам и план реформисања Европске уније, Виктор Орбан разрађује своју визију, која је у много чему супротна. Недавно је у Риму на међународној конференцији неоконзервативних интелектуалаца, политичара и професора сажето изнео свој програм за будућност ЕУ, барем централноисточне.
Орбан је, наравно, поновио старе констатације да либералне владе нису успеле да заштите своје грађане и границе и зауставе илегалне миграције. Са друге стране концепта „отворених врата” налазе се хришћанске демократије, а Мађарска је, према речима њеног премијера, управо једна од тих – држава која је изабрала „хришћанску слободу” уместо „либералне слободе”.
Због сасвим супротног приступа либералних демократија у западној Европи и хришћанских демократија у централној и источној Европи – Орбан прогнозира да постоји реална могућност да „за 20 година у цивилизацијском погледу Европа покаже једну слику у западном делу, а сасвим другачију у источном”, што би, како каже, значило да би тешко било одговорити на који начин можемо да сарађујемо ако постанемо толико различити. Орбан је имао на уму да ће либерална демократија створити друштво које ће чинити велика муслиманска заједница, која расте, и хришћанска, која се смањује.
На питање модератора панела да ли овакав став у синергији с политиком наталитета коју спроводи мађарска влада значи да Орбан и Мађарска имају озбиљне и велике амбиције, мађарски премијер је покушао у први мах кратко да одговори да нема потребе да се било ко брине. Када је додатно „притиснут” потпитањем, рекао је да улога коју Мађарска игра у вођењу „борбе против либералног тока није посао за мале земље”, али да се те улоге прихватио „пошто нико други није хтео”. Ипак је изразио наду да ће веће земље, попут Италије или Шпаније, преузети лидерску улогу или им се барем придружити у вођењу борбе.
Орбан настоји да се – уколико „прође” Макронов план реформе ЕУ, који се заснива на некој врсти регионализације Европе на север и југ и запад и централноисточни део – заузме позицију лидера проширене Вишеградске групе.
Мађарски премијер је објаснио да, према његовом мишљењу, постоје два конкурентна погледа на Европу. Један је идентификовао као „федералистички”, који жели да „изгради Европу одозго” и који „не би волео да има суверене државе”. Друга визија, на којој он сам инсистира, јесте оно што он описује као „изградњу Европе од дна”, за коју каже да „поштује национални суверенитет и проналази начин да суверене нације сарађују у проналажењу заједничког интереса Европе нација”. Он описује Мађарску као „хришћанску демократију” и каже да је Мађарска изабрала „хришћанску слободу” уместо „либералне слободе”.
„Либерали подржавају тај процес, јер либерали мисле да је то добро. Не воле хришћанско друштво, не воле идентитет као што га ми разумемо, па сматрају да би нови састав западних друштава пружио лепши живот, бољи живот него што је био у време тзв. хришћанске Европе, стога подржавају тај процес”, закључио је мађарски премијер и додао да његов посао није да уверава друге народе да прихватају различите имиграционе политике, али је изразио наду да друге државе неће покушати да присиле Мађарску да следи исти пут.
Занимљиво је да је Орбан приметио значај „универзалног католичког приступа” у обликовању свог политичког мишљења. Рекао је да у изградњи суверених нација „морамо одолети покушајима изградње империје” и да је „универзални католички приступ” једини који цени и прихвата национални суверенитет.
На конференцији „Национални конзервативизам: Бог, част, отаџбина” Орбан је објаснио и рецепт захваљујући коме функционише национални суверенитет. У Мађарској 75 одсто чине католици, а 25 одсто калвинисти, и они, према Орбановим речима, могу да граде национални суверенитет на хришћанско-демократској основи.
Аутор: Биљана Митриновић, Политика.рс
