У нашој напаћеној земљи, годинама се све сводило на неку наду да ће једног дана наступити бољи дани, да ће предстојећа година бити берићетнија, богатија, да ће људи боље живети, имати запослење, плате… Сва ова надања, жеље које једни другима упућујемо, а где се љубав спомене, ето тек тако, временом су ишчезли.
Разлог томе је једноставан. Људи су деценијама били заробљени у демагогији комунизма, социјализма, демоНкратије а све ово послужило је да се заборави да је човек ништа, обичан прах који са собом односи и обећања и наде. Да је век човека ограничен, и најзад да човек није Бог.
Несвесни наши народи у свом идолопоклонству према политикантима, срљали су у тами лажних обећања и сивила све лошијих животних услова и кршили две прве Божије заповести: „Ја сам Господ Бог твој; немој имати других богова осим Мене.“ и „Не прави себи идола нити каква лика; немој им се калањати нити им служити.“
Срби, Савин народ, некада просветљен, храбар и под Божијом милошћу, наједном је остао сам. Окружен непријатељима са свих страна, па га непријатељи и воде ка коначној пропасти. Уста свима пуна питања: Боже зашто си нас напустио, чиме смо ово заслужили.
Без покајања, без сагледавања своје блиске прошлости, свог понашања, погрешности вере у идоле, погубности одбацивања свог сопства, срамног презирања своје историје и културе, јурњаве ка незнавеностима, жеље за филмованом „слободом“, где нема срама, морала и савести.
Пуни самосажаљења, малодушности, зависти и гордости према Цркви Божијој и у ишчекивању најгорег, само се понеки сетише коме да се обрате и ко је Исцелитељ србства и православља кроз векове био и остао!
Данас, када су све наде људи у политиканте и друге људе, са разлогом ишчезле, и где народ ни правичнима више не верује, прави је тренутак да се дозове Богу и искрено покаје. Јер кад онај монах у пустињи који човека ни десет година није видео, нити коме зло учинио, ни помислио, а који сваки трен у молитви проведе и даље осећа да га грех притиска, како онда ми световни народ на удару свих зала да о себи мислимо као о безгрешнима?
Давид у псалмима, хвали Божијој, напомиње и опомиње колико је човек ништа а колико је Бог свемогућ:
„Дани су човечији као трава, као цвет у пољу, тако цветају. Дуне ветар на њега, и нестане га, не памти га више ни место његово. Али милост Господња остаје од века и до века на онима који Га се боје, и правда Његова на синовима синова; Који држе завет Његов и памте заповести Његове , да их извршују.“
Зато драги Срби, у данашњи дан и пред сутрашњи најрадоснији празник који и најтврђе срце омекша, када се родио Месија као оваплоћени Богочовек Исус Христос, покајмо се и помолимо да нас утврди у вери нашој, нека се обнови као ново рођење у нама, и да Љубав данашња према ближњима али и према назнанцима расте. Јер у овим тешким временима која су не само пред нама, већ пред целим светом, у ком се води битка добра и зла, наша позитивна осећања и искрена молитва нека буду тег који ће превагнути да добро победи!
И будимо храбри, јер Бог воли храбре, а кукавица се гнуша! Онај ко уз себе и у себи носи Њега, никаква војска зла му не може ништа.
„Благосиљајте Господа сви анђели Његови, који сте силни снагом, и извршујте наредбе Његове, слушајући глас речи Његових. Благосиљајте Господа све војске Његове, слуге Његове, које творите вољу Његову. Благосиљајте Господа сва дела Његова, на сваком месту владавине Његове. Благосиљај душо моја, Господа!“
Христос се Роди!
Својим читаоцима и сарадницима Васељенска ТВ жели срећан Божић и Божићне празнике!
Весна Веизовић
ВасељенскаТВ
Жива нам и здрава била сестро Весна, нека ти драги Бог подари све најбоље као што и ти Њега уздижеш и овом нашем несретном народу покушаваш да приближиш неби ли коначно устао из мртвих и васкрснуо душом и духом.Да је више таквих који буде успавани народ брже би и лакше оздравили од лажне хуманистичке бајке да је човек мерило свега а не Господ и Творац наш Исус Христос којему ми православни данас славимо рођендан.Нека те Бог чува,Христос се роди- ваистину се роди!