А Р Т Е М И Ј Е
по милости Божјој
православни епископ
Епархије рашко-призренске
у егзилу
Свој духовној деци,
монаштву, свештенству и верном народу
Епархије рашко-призренске
У ЕГЗИЛУ
сверадосни васкршњи поздрав
ХРИСТОС ВАСКРСЕ! ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!
Небо, дакле, нека се весели,
а земља нека се радује,
нека празнује свет,
видљиви и невидљиви;
јер Христос устаде, весеље вечно.
(Из Канона Пасхе, Песма 1.)
Какво весеље и каква радост може бити на овој трошној планети, на којој је разапет сам Син Божји? Човек умире изнемогао; и кад издахне човек, где је (Јов 14, 10), пита праведни Јов. Да ли у мору људске палости, и од ње происходећег људског страдања, патњи и мука, које се све завршавају смрћу, може за човека бити икакве радости овде на земљи? – На ово питање одговара пали и грехом осакаћени човек – Нема овде за нас никакве радости, утехе и весеља. Трагику оваквог одговора запечатио је дан када је на Крст прикован и разапет Син Божји, Јагње Божје.
А какав је одговор Богочовека Христа на ово питање? Његов одговор на то, и сва остала велика питања, која од искони муче дух људски, није реч, већ дело, а то је Његово светло и славно Васкрсење из мртвих. Ово дело је толико чудесно и победоносно да никада не може потпуно ни стати у реч људску. Свака људска мука, туга и рана до Христа, ма како велике биле, могле су стати у реч, могле су се прелити у конкретно питање, могле су се јововски промуцати и пројецати устима Адамових потомака по природи, и наследника по греху. А Христов одговор на та питања, односно, Његово Славно Васкрсење из мртвих, својом божанском и надумном узвишеношћу не може се никада потпуно исказати речју, описати словима, објаснити књигама. Зато свети владика Николај својим златокованим речима вели: Васкрсењем Својим Христос победи грех и смрт, скруши мрачно царство сатанско, ослободи заробљени род људски, и разломи печат највећих тајни Бога и човека. Да, Васкрсење Христово јесте разоткривање највећих тајни Бога и човека, највећи и најјаснији божански одговор, на највећа и најзагонетнија људска питања.
Такво преузвишено дело Христово, Његово чудесно Васкрсење, може се најближе појмити, доживети и схватити такође само делом, а не речју. Делом које се састоји у искораку и покрету срца људског ка Васкрсломе Христу, а такво дело зове се вера. Јер оно што се не може у потпуности исказати речју – а то је Христово Васкрсење – не може се сасвим ни разумети ни примити речју, већ само делом, делом вере и делатном вером. Зато је делатна вера у Христу, у Цркви Његовој, једини начин да схватимо, прихватимо и разумемо Васкрсење Христово, како нам то појашњава свети Јустин Ћелијски, говорећи: Животни смисао сваког хришћанина јесте да личност своју учини саставним, органским делом у Телу Васкрслог Христа (= Цркви). Учини ли то, њему није потребно доказивати васкрсење из мртвих, јер већ има осећање у себи да је бесмртан и вечан.
Васкрсење Христово јесте темељ вере хришћанске, што нам поручује исти свети отац, рекавши: Ако се Хришћанство може свести на догађај, онда је тај догађај – Васкрсење Христово. Нико и никада није роду људском даровао тако победоносан, тријумфалан и толико утешан дар, који једини може утрти сваку сузу паћеника, и умирити уздах самртника, међу нама тужним и смртним људима, као што је то учинио Христос, Својим преславним Васкрсењем. Од Васкрсења Христовог до данас, и Небом, и земљом, и преисподњом одјекује најпобедоноснији и најрадоснији поздрав: Христос Воскресе! Радосни одјек тог поздрава, својом бесмртном и божанском силином, надгласао је јауке и лелеке свих људских патњи, мука и невоља у овоме свету, закључно са патњом свих патњи, а то је смрт. То је поздрав најубедљивије победе, икада дароване човечанству, победе којом су људи избављени од уза греха, смрти и ђавола.
Под теретом оног тескобног питања – откуда страдање у овоме свету и који је њихов смисао? – мисао људска већ вековима клеца и посрће, пред њим ишчезава сила људског ума, копни моћ његовог схватања, вене способност разумевања. На то, за човека претешко питање, одговара нам Христос Својим Васкрсењем, јер Васкрсење Христово јесте осмишљење, оправдање, појашњење свих и свеколиких страдања људских у овоме свету, а то нам казује свети Јустин Ћелијски, те вели: Без Васкрсења је немогуће оправдати страдање; без оправдања страдања мисаоном човеку је немогуће не бити анархист и богоборац; свака етика, која не признаје васкрсење мртвих, која не признаје бесмртност човечје личности, у основи је анархична и нихилистична, – те додаје – Без Христовог Васкрсења: живот би био бесмислен, страдања би била неоправдива, патње би биле неискупљиве. Зато је Васкрсење Христово најлепше пролеће, пролеће свих пролећа, за сваку људску душу која Га вером прихвати, јер такве душе Христос избавља од зиме греха, од хладноће маловерја и мрака незнања. Васкрсли Христос је Сунце под чијим васкрситељним зрацима цветају душе верујућих и миришу вечношћу, украшавају се лепотом јеванђељских врлина, доносећи плод који рука Божја сабира у житнице Царства Небеског.
Нема јаче силе од силе Васкрслога Христа, јер од сверадосног поздрава – Христос воскресе! – ад се тресе, радују се Небеса; цвета живот – а бежи смрт; нестаје очајање – а рађа се нада; ишчезава свака немоћ, а враћа се снага; разарају се двери адске, а отварају рајске; праведни певају, демони дрхте, а људима се дарује вечни живот. Таква је сила Васкрсења Христовог; она је бесконачна, јер дарује бесконачни живот у Васкрсломе Христу; она је надумна и никада сасвим изрецива и исказива, зато се њоме живи, зато се Васкрсење пре свега доживљава и преживљава у Васкрсломе Христу и Цркви Његовој, тој ризници васкрсења и вечнога живота. Да живимо Васкрслим Христом, овде на земљи, то је наш задатак, јер ми смо деца Васкрсења, како каже велики подвижник прошлог века, монах Георгије Витковић. Живећи Васкрслим Христом, наш се живот по одласку одавде прелива и наставља у преслатку вечност Васкрслога Богочовека.
А како живети Васкрслим Христом? – Једино животом у знаку Крста Христовог. Крст Христов јесте то најнеобичније духовно раскршће читаве историје човечанства, јер је Христос Крстом и Васкрсењем Својим историју рода људског са пута смрти преусмерио у вечни живот. Зато је Крст Христов тај непогрешиви путоказ и знак Васкрсења Христовог, јер се преко Голготе стиже до Васкрсења. Живећи подвигом смиреног ношења свог крста, и идења за Христом, ми живимо у знаку Крста Христовог и идемо путем који води у наше лично васкрсење у Христу. Кроз подвиг нашег духовног разапињања старог и греховног човека у нама, на крст јеванђељског живљења, ми из дана у дан, из часа у час, силом Онога за Којим ходимо, тј. силом Христовом, васкрсавамо из гробова наших грехова и страсти и тако саваскрсавамо у Христу и са Христом Васкрслим. Отуда је једино подвиг – изнад свих пост, молитва и покајање – наша најадекватнија припрема и пут достизања и досезања, доживљавања радости Васкрсења Христовог. То лично саоваплоћавање Њему неопходно је за сваког следбеника Његовог. Самоодречним подвигом вере човек преноси себе у Васкрслог Господа Христа, и почиње да живи Њиме, да мисли Њиме, да дела Њиме – сведочи богоглагољиви весник Васкрслог Христа, свети Јустин Ћелијски. Зато је протекли вишенедељни пост најприроднији и најбољи путовођ и припрема за торжество, за доживљавање, схватање и празновање светог Васкрсења Христовог. Да другог пута ка Васкрсењу Христовом и васкрсењу у Христу нема, исти свети отац казује, говорећи: Ко не преживи (= проживи) реалност Распетог Господа, не може преживети ни реалност Васкрслог. У васкрсење се улази кроз распеће. А без васкрсења – нема спасења (Рим. 10, 9). Распеће се не може обићи. Да би човек васкрсао васкрсењем Христовим, треба најпре да умре смрћу Његовом. Истинита је реч: ако с Њим умресмо, то ћемо с Њим и оживети (2. Тим. 2, 11).
Ове речи, овај светли празник Васкрсења, јесу зато неодузимљива утеха свима који се труде да у свом животу смирено носе крст, који је Господ свакоме доделио. Тај крст носимо и ми данашњи православни Срби, као појединци, али и као народ, разапети између зла са Запада и немуштог и збуњеног Истока; између богоборног комунизма, који је прохујао овим народом, али не и ишчезао, и савременог душегубног глобализма; између трагичне прошлости, мучне садашњости и нејасне будућности без пуно наде; између издаје вере од стране црквеног врха и издаје Косова и Метохије од стране државног врха. Посебну тежину крста оваквог времена и усуда који нас је задесио, поред нашег народа на Косову и Метохији, носимо ми православни Срби, сабрани у овим духовним збеговима, у нашим катакомбама, где се сабирамо да наше главе, а пре свега душе, склонимо и сачувамо од свих ових навирућих невоља и непријатеља наше вере и отаџбине. Но, не само ми православни Срби, већ и наша православна браћа у Русији и широм православља, где се бије одсудна битка за одбрану и очување вере православне, вере у Васкрслога Христа. Зато, као што је иза најстрашнијег дана, када је распет Господ, заблистао најрадоснији дан када је Он Васкрсао, тако Господ на данашњи дан шаље преизобилну утеху и радост Свог светог Васкрсења свима нама, и наше крстове, било мале или велике, попут Свог на којем је разапет, преображава у радост, у утеху, у снагу, у победу, у тријумф добра над злим, врлине над грехом, живота над смрћу. Ако икада православни људи осећају силу те и такве Христове утехе, то је управо на дан Његовог славног Васкрсења. Та утеха је предокушај оног свеопштег васкрсења у Христу, свих оних који Му у овоме животу служе и у Њега верују, то је утеха којом се и ми данас тешимо, победа којом и ми у Христу побеђујемо и коју нам не може одузети никаква сила противна Христу Васкрсломе, вери православној и Цркви Његовој. Са таквом радошћу се данас радујемо, ту победу данас славимо, том утехом се данас тешимо и њоме крепљени ћемо, ако Бог да, на путу вере православне, вере у Васкрслога Христа, истрајати до краја света и века, као појединци и као православни народ. Том радошћу и том Христовом победом вас још једном поздрављамо, честитајући овај светли празник Васкрсења, и кличући сверадосним и свепобедоносним поздравом:
ХРИСТОС ВАСКРСЕ! – ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!
Ваши молитвеници пред престолом Васкрслога Господа Исуса Христа
+ Епископ
АРТЕМИЈЕ
предстојатељ ЕРП у егзилу
+ Хорепископ старорашки и лознички – НИКОЛАЈ
+ Хорепископ новобрдски и панонски – МАКСИМ
+ Хорепископ хвостански и барајевски – НАУМ
О Васкрсу 2019. године
У манастиру Нова Никеја – Лелић
