Православни хришћани обележавају Васкрсење Исуса Христа, празник који симболизује победу живота над смрћу. Поноћну Васкршњу литургију служио је патријарх српски Иринеј уз саслужење београдско карловачког свештенства у крипти Храма Светог Саве, уз телевизијски пренос на РТС-у, али без присуства верника.
Васкрс је највећи хришћански празник јер суштина хришћанског учења означава Христово васкрснуће из мртвих, као победу вере и живота над смрћу.
Суштину и начело хришћанске вере објаснио је Свети апостол Павле, чија је проповед оснажила и усмерила новозаветну веру.
У Васкршњој посланици, патријарх Иринеј је рекао да овогодишњи Васкрс дочекујемо и славимо у тешким условима, у невољама у каквима смо га ретко кад у прошлости дочекивали и славили.
“Живимо у данима пандемије која је изненада задесила човечанство. Читав свет је захваћен и угрожен једним вирусом. Можда нам то тренутно тешко пада, али све што је на општу корист морамо прихватити и подржати, а себе и своје понашање томе подредити”, поручио је патријарх Иринеј.
Исус је својим васкрсењем победио таму и смрт и отворио рајска врата и пут спасења читавом људском роду.
Према јеванђељима, догађај се збио на гробу Христовом, а радосну вест је женама мироносицама, “Марији Магдалени и другој Марији”, саопштио архангел Гаврило.
“А лице његово бијаше као муња и одјело његово као снег”, записао је јеванђелист Матеј описујући архангела Гаврила који седи на “гробном камену” и показује прстом на празан гроб.”
Не бојте се ви, јер знам да Исуса распетога тражите. Није овде, јер устаде као што је казао”, записано је у Јеванђељу по Матеју, а слично и у другим јеванђељима, која се завршавају порукама нове вере чију проповед настављају Христови апостоли.
Према одлукама Никејског сабора (325. године), које до данас поштују све православне цркве, Васкрс треба славити у прву недељу пуног месеца после пролећне равнодневице, али обавезно после јеврејске Пасхе.
Према хришћанском предању, Исус је умро у дане Пасхе па се у неким језицима овај назив задржао и за празник његовог васкрсења. Познато је такође да су рођење Исуса Христа, његово страдање и васкресње најавили старозаветни пророци који ће, како проповеда хришћанство, опет доћи да најаве његов други долазак међу људе.
У књизи Откривења Јовановог, којом се завршава Нови завет, ти пророци су Илија и Енок и њихов поновни долазак међу људе и страдање треба да најави нови долазак Христов, коме се надају хришћани.
Покретан празник
Васкрс је, дакле, покретан празник, који се одређује према природном календару и увек се везује за недељу са одступањем од 35 дана – од 4. априла до 8. маја.
Васкршње славље је за вернике крај Великог поста, а први мрсни залогаји су васкршња јаја која се, према древном обичају, фарбају у црвено као симбол проливене крви Христове.
Прво обојено јаје, оставља се на страну до идућег Васкрса и зове “чуваркућа”.
Верници размењују поздраве – Христос васкрсе! Ваистину васкрeсе!
РТС.рс