Хрвати сад хоће и 110 км2 српске земље на левој обали Дунава – уз помоћ своје „међународне арбитраже”

ИЗ „чиста мира”, а на опште задовољство Запада, председник Србије Александар Вучић на позив хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић боравио је 12. и 13. фебруара у пријатељској нам Хрватској!

Да је сусрет зависио од воље на Пантовчаку – тешко да би до њега дошло, да није било западњачких „шаптача” овога театра! Али, кад је већ представа кренула – главна глумица Колиндица показала је висок степен професионализма!

Што се костима тиче, пресвлачили су је – броја им се није знало! Ко их је смишљао, не знам – мене само интересује ко јој је онај први смислио који је на рукавимана имао глагољицом извезену реч „храброст”?! Али, ево нека и буде да је то био једини њен допринос и воља у овој играрији, која је мало Хрватима, а мало и Србима, служила за „читање”!

Колико је ово од Хрватске зависило, говоре и брзопотезне похвале овом подухвату које су са Запада стигле – од ЕУропејске комисије па надаље! Шеф ЕУ делегације у Србији Сем Фабрицио, овај изненадни „пиколо театро” до детаља је објаснио:

„Ова посета је веома важан корак и за Србију и за Хрватску, посебно што је на највишем државном нивоу. Важно је да је дијалог настављен и да даје резултате. Прошле недеље је објављена Стратегија за Западни Балкан и сви проблеми између суседних земаља морају да буду решени пре уласка у ЕУ”!

Толико што се дилеме тиче око тога чији рукопис иза овог сценарија стоји!

Поред Стратегије о кооптирању остатка Балкана под ЕУропом, овде има још једно „зашто” баш у овом тренутку напрасни позив са Пантовчака.

Не би Колинда тако одједном преко ноћи постала „демократа” да не би оне изложбе о геноциду над Србима и Јеврејима, 25. јануара у згради УН у Њујорку, „Јасеновац – право на незаборав”, која је на ноге подигла све који су је видели и за њу чули, али и жестоко потресла целу им ову најновију Независну Државу Хрватску!

Када се тамо предочила језива истина – одмах је стигао налог да се потегну добросуседски односи и – све заташка!

Нормално! Једини логичан следећи корак после изношења ове монструозне истине на видело био би – напокон – покретање поступка против злочинца, који некажњен поново повампирен оргија! И шта би – позив за „добросуседске” односе – опет гурну жртве и злочин у изолацију ћутања?!

Шта значи некажњен злочин говори и иконографија која је председника Србије дочекала у Загребу. На транспарентима је писало: „За дом спремни”, „Србија мора одговарати за геноцид у Хрватској и платити ратну одштету”! А на једном је био исписан и захтев да им за ратну одштету 1991. и сукцесију за период од 1918. до 1945. године за Земун исплатимо укупно 250 милијарди еврића!

Е, добро је због „независних” новинара у Србији што су се Земуна из тог периода сетили и објаснили нам под чијом је окупацијом био, пошто за онај логор на Старом сајмишту, који је у Другом светском рату истребљивао махом Јевреје – наши „независни” стално „забораве” да кажу да је тада Земун и све до Саве – заједно са Старим сајмиштем – било под Павелићевом еН-Де-Ха-зијом!

Другог дана посете, Вучићу је организован сусрет са Србима у Вргинмосту, где их сада највише ваљда има. Нешто близу 3.000 – а пре рата их је било чак 17.000!!!

Призор који га је дочекао тамо био је – ма пресликан – као на КосМету међу Србима у шиптарском мучилишту! Једина је разлика што је на овом скупу било више седих глава!

Вратили су се да на свом имању умру! Млади се не враћају! Не смеју!

Нашла је Хрватска начин како да их заплаши и прекине повратак подмлатка српског, а стари ће, рачуна, ионако убрзо помрети и ето ти Хрватске све чистије и чистије до – нааајчистије на Планети?!

Ова потресна слика испрепаданих мученика, сниманих с леђа, јер крију лице од камере, и њихово јадање како немају струју, воду, лекаре и хитну помоћ, извор прихода, путеве, школе, а то што нема ћирилице – у свему овоме дође му као тражење луксуза!

Немају посла, неће да им исплате заостале пензије до 1998. године?! Чак их је и „праведни” западњачки Стразбур у томе одбио?!

Не дају им да обнове порушене и запаљене куће, а како не би могли откупити преко 800 својих предратних станова на којима су, као и сви у бившој Југи, имали станарско право, подигли су им економску цену откупа?! Нема обнављања њихових породичних газдинстава, уништеног сточног фонда, пољопривредних машина…!

Председник Србије је слушао, слушао и – као што је и српскоме робљу под Шиптарима – редом обећавао да ће и овим несрећницима Србија помоћи! Који неизбрисив утисак и језа!

Е, зато ми Хрватима у Србији асфалтирамо улице, плаћамо уџбенике – све на латиници – часописе, радио-станице, телевизијске редакције и емисије, обнављамо им верске католичке објекте, откупљујемо им кућу Бана Јелачића да им је поклонимо како би њоме запишали Петроварадин као границу докле је њихово?!

Радимо и што треба и што не треба! И, наравно – Србија плаћа – није дошла Колинда да им обећава и одвеже хрватску кесу! Отварамо им и музичке школе да певају?! И треба да певају – све док Срби под Каптолом плачу – Хрвати у Србији има да певају!

То је реципроцитет у којем је наш народ мученик сатеран у ћошак под наметнутим осећајем кривице, а агресор подигнуте главе заповеда и у својој и у нашој земљи! ЕУропа – ни „а”!

Који апсурд и који наставак трагедије српског народа! Да човек занеми! Господе драги – докле већ једном?!

Где ти је сад ЕУропа – Београде – која нема алтернативе?! Где су сада те стотине милиона из њених фондова?! Где је то под њом благостање за Србе у Хрватској?! Па Хрватска је ЕУропа! Чланица је!!!

Где су ти њени фондови и обећани рај Србима, само кад у њу уђу?! Што сад не улети с тим стотинама милиона евра и Србима помогне у држави – њеној чланици?!

Како то да Србија, данас, српској мањини у Хрватској – која је чланица ЕУ – треба да из државне касе плаћа цивилизацијски минимум услова за живот, а Хрватска то не мора – неће из ината – и може јој се!

Шта то смета ЕУропејскоме доброчинству да уложи средства или нареди Загребу – казни га – што Србе злоставља и држи у средњем веку?! Или можда иза свега управо стоји тај западни однос и зацртани план према Србима кроз убијања, геноцид, прогоне, злостављање, отимање територије, немилосрдно и зверско гажење – где год да су!!!

Треба ли од овога већи доказ и повод да се већ једном Хрватској стане на пут и да се за сва недела напокон приведе правди!!! А баш је био тренутак после изложбе о Јасеновцу у УН, где је Београд, уместо обећања ћутње, требало да затражи помоћ својих моћних међународних пријатеља, управо у УН и њеном Савету безбедности – међу којима су Русија, Кина и друге правдољубиве земље – да се већ једном злочинац постави на место које својим неделима и заслужује!!!

Питање је колико би, у том случају, штићеници монструма и даље хтели да му буду штићеници!

И – уместо закаснеле правде и одмотавања клупка старог 100 година – паде позив из Загреба за „пријатељством”, а од председника Србије Загребу поклон да нико 100 дана „а можда у међувремену ја то продужим” – обећава нам Вучић – из државног апарата Србије неће изговорити ни једну једину ружну реч за Хрватску и Хрвате?! Е, што се овога „ружног”, тиче – што јес јес – истина о којој је наређено да се ћути неподношљиво је ружна, али да је први мораторијум – није!

Први је био од 1918. до ’45. а други од ’45. под Брозом све до његове смрти и после тога?!

Нека што од тада нико није смео поменути монструозна усташка недела над Србима, него смо препакованим усташама још давали и борачке пензије из заједничког буџета, забетонирали све јаме напуњене српским мученицима, Јасеновац и остале логоре сравнили са земљом – како би им се избрисао сваки траг и увели – ондашњу – ћутњу?!

Хрватску смо им, што у споразуму Цветковића (ко бајаги Србина) и Хрвата Мачека ’39, па онда под Брозом и српским поброзицама, на челу са Ђиласом после ’45. још и територијално комплетирали – наградили целим Јадраном и Барањом приде!

Онда је Бадинтерова западњачка арбитража ’90-тих, Брозове и Ђидове административно-републичке границе у Југи прогласила за међународне!

Није им доста?! Сад хоће још и 110 км2 српске земље на левој обали Дунава – позивајући се на некакве земљишне књиге из доба Аустријског царства – кад од Хрватске ни помена било није! То што такво исцртавање граница међу насталим државама благе везе с међународним правом нема – велика је гаранција правди, јер – Запад и Хрвати – понешени су за међународним правом?!

Е ово око Дунава, обећао им је Вучић: ако нема договора, иде се на међународну арбитражу?! Ма, дивно! Ако ће нам Запад и ову границу кроз свој параграф протурати, боље одмах да им и то дамо – него да то учинимо након њиховога судовања и мучења, које – нема шансе да може бити на страни правде кад су Срби у питању!!!

Значи – оде и Бачка под арбитражом, као што је отишла Барања под Ђидом?! Што – као било би нам први пут па не знамо како западњачки делиоци правде и домаћи колаборационисти – од Цветковића до данашњих дана – исцртавају границе преко српске земље!

Па, међународна арбитража и Србима у Републици Српској, уместо траженог разграничења два ентитета у БиХ – направила се луда и – пукла Српску напола – инсталирајући јој Дистрикт Брчко – а да то од њихове арбитраже нико никад ни тражио није?!

Кад се сумира овај наш садашњи пут у Загреб – они су нас „почаствовали” позивом – а ми њих обећањем да ћемо их пустити да ујашу у Бачку под арбитражом, да ћемо ми издржавати и Србе тамо и Хрвате овамо – и ћутат – над учињеним и продуженим геноцидом над својим родом?!

Наређена посета успешна – до бола!

Пошто ја, нека што нисам у државном апарату – потрудили су се да нисам нигде – е, барем онда могу истину да причам и понављам! Не могу целу – огромна је – томови и томови књига не би је сву покупили!

Овде ћу само један мали део њихових недела споменути и то цитирајући говор доктора историјских наука Срђе Трифковића на промоцији књиге „Љетопис новог косовског распећа” митрополита Амфилохија, одржаној у Руском дому у време кад је Вучић био у Загребу, 12. фебруара!

То четворотомно дело су „Дневнички и други записи- септембар 1999 – децембар 2000.” о погрому над косметским Србима под шиптарским терористима!

Трифковић је у свом говору, опомињући како је редак случај попут овог да у Срба неко тако уредно води дневнике, који касније постају необорива записана историјска истина, цитирао стране дневничке записе и податке о геноциду над Србима у Хрватској за време Другог светског рата…! Из више цитата појединих официра и дипломата Италије, Аустрије, Немачке који сведоче о „варварским” усташким методима над Србима, које је овом приликом издвојио Трифковић, ја ћу навести само један:

„Курицио Малапарте је забележио сцену из Банских двора описану у 13. поглављу Капута под називом „Котарица острига”: ‘Док је поглавник говорио, приметио сам на писаћем столу котарицу од врбовог прућа. Поклопац је био подигнут и видело се да је дупке пун плодова мора, тако ми се бар чинило, острига извађених из љуштуре, онаквих какве се могу видети у великим излозима на Пикадилију у Лондону. Казетарно (опуномоћени италијански министар) ме погледа и намигну ми:’Пријала би и једна добра чорба од острига, зар не?’ –То су остриге из Далмације? – упитао сам поглавника. Анте Павелић диже поклопац и, показујући ми те плодове мора, ту љигаву и пихтијасту масу острига, рече смешећи се на онај њему својствен начин: – То је поклон мојих верних усташа: овде је 20 килограма људских очију.”

Након овог, језивог цитата – Трифковић је изнео свој став: „Ето зашто не може и не сме бити никаквих ‘мораторијума’ на расправе о темама из прошлости. Наравно, незамисливо је да би председник Јерменије Серж Саргасјан у интервјуу за неки турски лист предложио да се Јереван и Анкара договоре о мораторијуму на потезање теме из 1915. Још је мање замисливо да би премијер Бенџамин Нетанјаху Јеврејима предложио мораторијум и од једног јединог сата на потезање теме Холокауста”!

Шта овоме додати?!

И, на крају, уместо заклињања на ћутање над оваквом, колико ја знам нигде до сада виђеном монструозном истином, ево и става научника и доајена међународног права – на светском нивоу – Смиље Аврамов, која у целом свом научном опусу од тога не одустаје, а сада на Сретење напунила је 100-ти рођендан. Говорећи у једној ТВ емисији о броју жртава у логору Јасеновац – иначе, њених једанаесторо најближих из фамилије, заједно са оцем, завршило је под усташким ножем и маљем, она каже:

„Геноцид не застарева. Ми имамо правни основ да поставимо и данас питање одговорности. По немачким подацима, то је нешто преко 700.000! По италијанским подацима – то је више…!”

Ко то па, господо, у Срба данас – и то у условима у којима Хрватска и Хрвати цео век упорно, лукаво срачунато и покварено негирају стравичан геноцид над нашим родом – има више знања и права од Смиље Аврамов – да одреди путоказ и каже шта нам је чинити?!

Пише: Милијана БАЛЕТИЋ, Факти