У Србији је ове зиме од 6.500 до 7.000 миграната, што је највише од затварања балканске руте у марту 2016. године, а најбројнији су из Авганистана и Пакистана, потом Ирана и Ирака, и држава северне Африке, објавила је „Политика“.
Према проценама државног Kомесаријата за избеглице и миграције, у Србији има 6.500 миграната, слични су подаци УНХЦР-а – 6.600, док у Центру за помоћ тражиоцима азила кажу да их је најмање 7.000.
Садашње језгро миграната у Србији, како наводи лист, пуни се не само приливом из Грчке, преко Северне Македоније или Албаније, већ и повратним таласима из Хрватске, БиХ и Мађарске.
Лист пише да је реч о такозваном изгуривању, методи коју примењују полицијске и пограничне службе суседних земаља, као и да су међународне хуманитарне организације документовале случајеве ланчаног изгуривања – из Словеније у Хрватску, из Хрватске у БиХ, а одатле у Србију.
Таквом методом је, како се наводи, према подацима Центра за помоћ тражиоцима азила, од јануара до средине септембра 2019. године из околних земаља изгурано 1.256 миграната, а највише из Хрватске и Мађарске.
Процењује се да дуж границе Мађарске, Хрватске и БиХ има око 1.000 миграната који вребају прилику за илегалан прелазак.
Светлана Палић из Kомесаријата за избеглице и миграције рекла је да је од марта 2016. године у прихватним центрима у Србији боравило између 2.500 и 3.500 миграната, а сада их је око 5.500. Према њеним речима, укупни капацитет 17 центара је око 6.000 места, али се може обезбедити и која стотина више.
Проблем је што, како наводи Палић, мигранти избегавају смештај у центрима у Прешеву, Белој Паланци или Пироту јер желе да буду ближе границама ЕУ кроз које очајнички траже пролаз.
Политика.рс
а какве заштитне радње предузима ‘Србија’?