Може ли Хрватска избећи банкрот – то је питање о којем расправљају економисти, нудећи два сценарија за излазак из катастрофалне ситуације: фискални рез и обезбеђивње десетак милијарди куна или девлавацију куне и репрограм дуга.
Из Европске комисије су поручили да Хрватска, према свим показатељима, остаје у рецесији, и проценили да ће све друге државе у регији “расти”.
Укупни приходи буџета у априлу достигли су 9.795 милијарди куна, а месечни минус на крају првог квартала свео се на 204 милиона куна. Проблем је што се јаз између прихода и расхода буџета од 2009. године не смањује.
Билтен Хрватске народне банке показује да се тај раскорак у 2013. јако проширио.
Уместо да се дефицит државног буџета смањује, а размак између кривуља које показују приход и расход државе сужава, он је у овој години наставио да се силовито шири.
Прошле, 2013. године, Хрватска је постала члан ЕУ, па је Европска комисија ставила Загреб у процедуру за отклањање прекомерног дефицита, с налогом да у 2014. смањи дефицит за 2,3 одсто, а у наредне две године за по један одсто БДП-а.
У измењеном буџету за 2014. годину за санацију здравства требаће 3,2 милијарде куна, а допринос Хрватске ЕУ биће удвостручен са 1,8 милијарди куна л на 3,6 милијарди куна.
Најгоре од свега је што пад потрошње и раздуживање приватног сектора у Хрватској ни шест година од избијања финансијске кризе нису заустављени.
За потребе сервисирања дуга и дефицита, држава ће требати да додатно “намакне” око шест милијарди куна годишње. Два су потенцијална извора: порез на имовину или задирање у пензије.
Прва могућност за бег од банкрота јесте радикално и брзо фискално прилагођавање ситуацији, плус реформе са попратним последицама у минималном износу од око три одсто БДП-а или десетак милијарди куна.
Економисти тврде да је влада ово морала да учини још на почетку мандата, али је избегла тај потез.
Друга могућност је девалвација валуте, репрограм јавног, односно иностраног дуга, уз асистенцију Брисела и реконституцију друштва.
То је, сматрају економисти, сада најизледнија и последња могућност коју хрватске власти још имају на располагању.
Буџетски дефицит и даље расте
Стручњаци упозоравају да Хрватска ствара годишње око пет одсто дефицита буџета у економији чија је потенцијална стопа раста БДП-а нижа од потребне за отплату само камата (три посто раста реалног БДП-а).
Срна
