Дугови “Агрокора” очигледно су постали претежак терет па ће Ивица Тодорић, ако жели да се спаси, ускоро морати да изађе на берзу, односно направи јавну понуду деоница или да прода неку од компанија, како би дошао до готовине и избегао банкрот, пише загребачки портал “Индекс”.
Ивица Тодорић, најбогататији човек на Балкану
Иако из компаније негирају да се нешто посебно догађа – тврде да је ситуација нормална, и да уредно могу да сервисирају све своје обавезе – реакција улагача на одустанак од синдицираног кредита за финансирање краткорочних обавеза била је бурна. Цена обвезнице спустила се за 15 одсто – на ниво који сугерише да улагачи, власници њихових обвезница, сматрају да је “Агрокор” у тешкој ситуацији, пише Индеx.хр.
Тодорић ће морати некога да пусти у власничку структуру
Тодорић воли да буде апсолутни газда “Агрокора”, па је тако дуго био валсник 100 одсто и одлагао је јавну понуду деоница (ИПО), но то би се ускоро, из раније наведених разлога, могло променити. Већ неколико година кроз медије се провлачила информација да се “Агрокор” спрема на ИПО. У игри су биле разне комбинације, а након преузимања “Меркатора”, нагађало се да би на Лондонској берзи могао бити излистан “Адриа Ретаил” – трговачки део “Агрокора” који би се састојао од “Меркатора” и “Конзума”.
Без обзира на то како ће на крају изгледати “спасавање” “Агрокора”, извесно је да се ближи дан када ће Тодорић престати да буде једини власник највеће приватне компаније у Хрватској.
Крајем 70-их покреће узгој цвећа, али прави бизнис цвета деведесетих
Вратимо се сада неколико деценија уназад да се присетимо како је све почело.
Ивица Тодорић у приватни бизнис улази у другој половини 70-их година након што му се отац вратио из затвора где је био због крађе 6 милиона немачких марака из “Агрокомбината” у којем је био директор. Тада, покрећу производњу цвећа и садница.
Али прави Тодорићев успон креће за време најгорег рата, 90-их година, када кроз приватизацију преузима неке од најважнијих фирми из прехрамбеног сектора.
“Агрокор” као деоничко друштво почело је да ради 1989. године, а прва аквизиција била им је фабрика за прераду соје у Задру. Након тога, 1992. године Тодорић постаје већински власник “Јамнице” и “Агропрераде”, а годину дана касније преузима фабрику уља “Звијезда” и “ДИП Туропоље”. Наставља ширење те 1994. године у његов састав улазе “Ледо”, “Конзум”, “Силос-млинови”,0 “Бобис” и “Солана Паг”. “Агрокор” након ових свих аквизиција мења организацијску структуру те 1995. постаје “Агрокор концерн”.
Након пар година паузе од аквизиција 1998. године постаје власник винарске фирме “Јаска вино д.д.” познатије као “Подрум Младина”, а иза тога, 1999. године фирме “Силос Млинови” и “СРЦ Андријашевци” спаја у компанију “ПИК Винковци д.д”.
Креће ширење на суседне земље
Креће ширење на суседне земље, те 2000. године купује 97,4 посто деоница “Сарајевског кисељака” и оснива фирму за производњу сладоледа “Ледо – Читлук”. Након тога, 2003. године купује 55,49 одсто деоница српског “Фрикома”, те 51 одсто удела у трговачком предузећу “ТП ДЦ Сарајево”. У Хрватској 2004. године купује фирму “Медијатор” из Дубровника и “Слободу” из Осијека.
Осим тога, шири се и на Мађарску куповином пунионице воде “Фонyоди” и фабрике сладоледа “Балдауф”, која је касније преименована у “Ледо кфт Мађарска”. Након тога купује 58,11 одсто деоница поречке “Агролагуне”.
Тодорић продаје царство: Шта ће бити са Фрикомом и Дијамантом?
Враћамо се у Србију, где 2005. године купује фабрику уља “Дијамант” из Зрењанина и трговински ланац “Идеа” из Београда. У Хрватској исте године постаје већински власник “ПИК-а Врбовец” и “Беља”. Следи улазак у власничку структуру “Тиска д.д.” 2007. године, а касније, 2009. године “Конзум” оснива “Козмо д.о.о.”, чија је основна делатност трговина на мало козметичким и тоалетним производима. Након тога, 2010. године наставља ширење пољопривредног бизниса те постаје власник “Вупика”.
За преузимање “Меркатора” заложио 75 одсто “Агрокора”
Највећа Тодорићева аквизиција је словенски трговачки ланац “Меркатор”. Трансакција је финализована 2014. године, те је “Агрокор” за 550 милиона евра преузео највећи словеначки трговачки ланац.
Веома ризичан потез за Тодорића. За затварање те трансакције морао је да заложи три четвртине “Агрокора”. За преузимање “Меркатора” Тодорић је издао тзв. ПИК зајам у вредности од 475 милиона евра. Ради се о комплексном финансијском инструменту који компаније издају ако су им недоступни други извори финансирања. Овај тип финансирања, у случају неплаћања, кредиторима омогућава брз и једноставан улазак у власништво, кроз стицање старих или нових деоница. Тај дуг на наплату стиже 2018. године. Ако Тодорић не успе да га вратити, остаје без доброг дела власништва у компанији.
Индеx.хр
