Проусташки инциденти у Хрватској не престају, а судећи према протеклом викенду, они чак добијају на замаху. Не само што званични Загреб реагује невољно и немушто, већ се и Брисел не оглашава, нити јавно показује интересовање за профашистичке поруке које долазе из најмлађе чланице ЕУ.
Преко викенда је спомен-гробље жртвама фашизма Дотршчина у Загребу, где су усташе убиле више од 7.000 људи, освануло с усташким знаком и кукастим крстом и паролом “За дом спремни”
Хрватски министар културе Златко Хасанбеговић, који и сам слови за историчара који релативизује злочиначки карактер НДХ, није коментарисао поменути инцидент, али одбацује оптужбе да хрватска влада подстиче ревитализацију усташтва.
Хасанбеговића управо демантује председник Сабора Жељко Рајнер, који класичном заменом теза пренебрегава разлоге зашто су Јевреји, Срби и антифашистчке организације ове године решили да у знак протеста због усташизације друштва бојкотују државну комеморацију јасеновачким жртвама. Рајнер је чак одвојене комеморације назвао прославама!
– Сада имамо три прославе у Јасеновцу јер то није комеморација, изражавање пијетета и жаљења према жртвама, за мене је то подела коју није узроковао ХДЗ, ни влада – тврди први човек Сабора.
Бомба на ромски вртић
У ноћи између недеље и понедељка, непознати починиоци су бацили ручну бомбу у двориште једне куће у Загребу, у коме се налази и Удружење Рома Хрватске, дечји вртић и предшколско одељење. Повређених на сву срећу није било, а иако истрага треба да открије починиоце, већ сада се могу чути спекулације да је и овај напад само део фашизације хрватског друштва.
Атмосфера мржње и претње не би могла да прође и без злогласног Томпсона, хрватског певача усташких песама, којег је угостила католичка основна школа у Шибенику. На трибини за младе пуштена је његова песма “Чавоглаве”, која почиње усташким поздравом “За дом спремни”, а многи ученици су запевали песму чији један стих гласи: “чујте српски добровољци, бандо четници, стићи ће вас наша рука и у Србији” и на крају наградили “громогласним аплаузом”.
Томислав Карамарко, који је у недељу поново изабран за председника Хрватске демократске заједнице, у победничком говору је поручио да ће његова странка, иначе највећа партија у влади, “артикулисати жестоко домољубље”. Какво је то “домољубље” говори и снимак из свлачионице рукометаша Риболе Каштела за који учесници очито нису ни свесни колико је бесраман. Инцидент се догодио недавно, после рукометне утакмице Вараждина и овог клуба када су гости из Каштел Шућурца у свлачионици певали усташке песме којима су вређали Ријеку, Србе. Градоначелник Ријеке Војко Оберснел осудио је понашање рукометаша.
“Нажалост, он се уклапа у недовољно чврсте и јасне осуде фашизма које би требале доћи из уста водећих интелектуалаца и политичара у земљи. Но, уместо тога, сведоци смо кокетирања с усташтвом којег очито врло успешно спроводи актуелна власт и то толерисањем и релативизирањем сличних јавних испада на утакмицама, скуповима или пак дозвољавањем да се ‘црнокошуљаши’ построје посред Загреба”, рекао је Оберснел.
Питање је зашто је градоначелник Ријеке један од малобројних домаћих критичара нарастајуће фашизације хрватског друштва?
Милан Николић, директор Центра за проучавање алтернатива, каже да Хрватска има много већи ниво национализма него Србија, али је успела да је свет такву не доживљава.
Николић: Мржња према прецима!
Милан Николић примећује да су Хрвати одговорност за све своје проблеме у заједничкој држави пребацивали на Србе.
– Нису могли да се суоче са сопственом прошлошћу и сада се то наставља, иако сада имају сопствену државу и српску мањину у њој испод четири посто, што је својевремено њихов усташки доглавник зацртао, а у свој план ставио и Фрањо Туђман када је стварао хрватску државу. И даље је велика мржња према Србима. Већина Хрвата су пореклом Срби који су прешли у католичанство и имају велики проблем с идентитетом, као и код муслимана, и тај проблем решавају тако што се доказују мржњом према својим етничким прецима. Отуд она изрека: Гори потурица од Турчина – каже Николић.
– Таква перцепција је везана за ратове 90-их, када је Хрватска на својој страни има Католичку цркву и Немачку. Ми смо својевремено радили истраживање за регион који је показао да је национализам у Хрватској био два до три пута већи него у Србији. Отуд и те појаве подршке неоусташизму далеко веће него што је овде подршка четничком покрету Дражи Михаиловићу, иако их не стављам у исту раван јер су усташе биле директни савезници Немцима – каже Николић.
На питање зашто Европа не реагује на профашистиче појаве у Хрватској, саговорник “Вести”, каже да ће реаговати као што је то Брисел учинио и у случају јачања екстремних снага у Аустрији или Мађарској.
– Али, немају довољно средстава. Имају у случајевима када се ради о држави која тек треба да уђе у ЕУ, док им средства за јачу реакцију недостају кад се ради о држави чланици.
Ј. Арсеновић – Вести
