Моја деца имају кров над главом захваљујући лично Војиславу Коштуници. Он је награду од 10.000 евра, коју је добио за књигу “Одбрана Косова”, дао мом супругу на руке да саградимо кућу. Још једном му хвала од свег срца – каже Валентина Шапић (33) која се коначно скућила у селу Бање, у општини Србица, где у кућерку окруженом шумом и потоцима, одгаја четворо деце.
– Ја сам баш из овог села, а супруг Благота је из суседног Сувог Грла. Били смо тамо док нам нису запалили кућу. До пре годину дана смо овде живели као подстанари и плаћали кирију 50 евра месечно – додаје она.
Породица Шапић се издржава од око 30.000 динара месечно. Син Дејан је прва година средње школе у Косовској Митровици, одличан је ђак и стално побеђује на такмичењима из физике и математике. Ћеркице Јована и Милица су у основној школи “Милун Јакшић” у селу Бање, а Катарина је предшколски узраст. Као и многе породице на КиМ и ова мора да се “сналази” за све -од воде, превоза, лекова…
Срби из општине Србица, како су “Вести” већ писале, увређени су и разочарани јер је потпредседник Владе Александар Вучић недавно изјавио да у тој општини нема Срба.
Зато мештани тог дреничког краја, који су преживели најстрашнија дивљања ОВК, а ни данас немају слободе, од Вучића траже извињење јер их је, кажу, избрисао са лица земље, и позивају га да дође да их посети.
[quote]
Први пут семе из Београда
– Украли су ми и краве и кола. Ми живимо од узгоја пшенице и кукуруза, па продајемо Шиптарима, јер коме би другом. А они нас уцењују. Семе смо сада први пут добили од Владе Србије и то семе кукуруза, оног за силажу. А шта шаљу ти из Београда, коме то иде ми не знамо – каже Лазар Мојсић.
[/quote]
– Нека дође и види колико овде има деце – поручује Вучићу Валентина.
У читавом том крају живи око 300 Срба, у селу Бање је око 80 кућа, а од тога тек три или четири албанске.
Остали мештани подсећају да за село Бање зна свако ко је од Србице путем кренуо ка Пећи, јер се са пута као лабуд бели православна црква. Али, не чуди их што су их сви заборавили, јер се последњи изасланик Београда, Небојша Човић у њиховом селу обрео пре деценију.
– Од тада више нико није дошао. Вулин је прошао испод села, али није свратио. А ми живимо бедно. Нисмо слободни, ни путем, ни шумом, ни имање да радимо. Слобода је здравље и да се народ креће. А ми не можемо да мрднемо – каже Лазар Мојсић (56) који ни 1999. није напустио породични праг у селу Бање, и где и данас живи са две године млађим братом Милинком у оронулом кућерку.
– Безбедност је никаква. Овде се пљачка и свашта ради. Ја сам 11. априла био у руднику да сачекам зета који је долазио гораждевачким аутобусом. Испред аутоперионице где сам стао, човек ми је пришао са леђа и ударио ме из чиста мира. Једва сам се окренуо да се одбраним. Када сам отишао у полицију да пријавим, полицајци су ме исмевали. Као шта се жалиш – ударио Србина, па шта? Ето, коју безбедност ми имамо! И нек потписују и Вучић и Дачић шта хоће, све је то џабе… , причају огорчена браћа.
Ране зарастају зачас
Село Бање је познато по лековитим изворима. Од воде са врела ране зарастају за тили час. Али, ако се неко озбиљније разболи, то је већ проблем.
– До лекара у Митровици мора да се плати карта 600 динара. Ако кренеш колима без косовских таблица не можеш да мрднеш. Одмах на изласку из села, у Руднику те дочекају њихови полицајци, и креће испитивање. Они тачно знају да смо ми Срби, јер наш број на таблицама почиње са 03, а њихов са 02. И тако стално – прича Валентина Шапић.
И упорно понављају да све донедавно никакву помоћ која је из Београда редовно ишла пољопривредницима српске националности на КиМ нису добили.
– Ево, овде пред нашом капијом је стално било деце, младежи. Увек је било весело, а сада тек неко дете да прође. Мада, опет док има школе има и наде. Ми се из ове Бање не померамо. Док је наше цркве, ми село не дамо. Макар нас сви заувек заборавили.
Вести
