“У раду постоје неке мање нетачности које би могле да оправдају исправке, али повлачење није потребно”, сматрају научници поводом притужби на научни рад о утицају потенцијалног рудника литијума и бора у западној Србији објављен у научном часопису “Сајентифик рипорт (Сциентифиц Репортс)”. “Ако Рио Тинто жели да објави другачију студију, добродошли су да то учине. Наша студија је прошла два круга стручног прегледа и заснована је на чврстим доказима”, поручују аутори за часопис “Сајенс”.
Објављивање студије о пројекту „Јадар“ у часопису „Сајентифик рипорт (Сциентифиц Репортс)“ привукло је пажњу „ривалског“ часописа „Сајенс“. Како пише Кетлин О Грејди за онлајн часопис „Сајенс“ предложени рудник литијума и бора у Јадру, у Србији, изазвао је нове контроверзе након што су научници повезани са рударском компанијом Рио Тинто позвали на повлачење документа у којем се тврди да је истражно бушење компаније изазвало контаминацију животне средине.
Пројекат вредан 2,4 милијарде долара, за који српске власти кажу да би могао да почне са радом већ 2028. године, задовољио би већину потражње Европске уније за литијумом, кључном компонентом у батеријама за електрична возила.
Али то је такође изазвало широке протесте Срба, који се брину да ће рударске активности загадити околна подручја пољопривредног земљишта, шума и воде. Противници рудника су 2022. године натералила српску владу да одузме првобитну дозволу за копање Рио тинта.
Ту одлуку је у јулу поништио Уставни суд Србије, што је изазвало поновне протесте.
Страхове је појачао чланак Сајентифик рипорта (Сциентифиц Репортс) објављен у јулу, у којем су научници пријавили да су пронашли високе нивое арсена, бора и литијума у води низводно од пробних бунара рудника. Истраживачи су закључили да би рудник могао да угрози биодиверзитет, као и егзистенцију локалне заједнице, која се у великој мери ослања на пољопривреду и шумарство.
У писму уреднику часописа, објављеном 19. августа, главни научник компаније Рио Тинто Најџел Стјуард и три истраживача са Универзитета у Београду који су спровели процену утицаја компаније на животну средину кажу да документ садржи грешке и да му недостаје ригорозност. Требало би га повући или „значајно“ исправити, писали су они.
Главна међу њиховим притужбама је да тим за научне извештаје није пружио основне податке о нивоима метала у земљишту и води пре истраживања; повишени нивои ових елемената могу бити „природни феномени“, кажу научници компаније.
Аутори такође погрешно наводе величину пројектне површине, како се наводи у писму, тврдећи да би она била између 2.031 и 2.431 хектара, када је планирано да буде само 388 хектара, и укључују референце које не подржавају наводе са којима се везују.
Јован Тадић, хемичар у Националној лабораторији Лоренс Беркли и аутор рада, написао је у мејлу за Сајенс да је тврдња о недостатку строгости „неоснована“…
„Студија је заснована на чврстим доказима“
„Ако Рио Тинто жели да објави другачију студију, добродошли су да то учине. Наша студија је прошла два круга стручног прегледа и заснована је на чврстим доказима“, рекао је Радић.
Он додаје да је спор око величине сајта настао због „различитих тумачења онога што ’покривање‘ заправо представља“.
Његов тим се ослањао на владине и научне публикације да би произвео своју процену, каже он, а не нацрт процене утицаја Рио Тинта на животну средину, који садржи правна одрицања одговорности у којима се наводи да информације можда нису поуздане. Како би заобишли проблем непостојања основних података, он и његове колеге су упоредили узорке узводно и низводно од пробних бунара, додаје он, откривши знатно више нивое низводно.
Група је одговорила часопису, осврнувши се на критике Рио Тинта и пристала да изврши неке исправке, као што је додавање референци у прилог одређеним изјавама. Рафал Марсзалек, главни уредник Сајентифик рипорта, рекао је у изјави за часопис Сајенс је рекао да „пажљиво разматрао рад, пратећи утврђени процес“.
„У раду постоје неке мање нетачности које би могле да оправдају исправке“ каже Марк Меклин, научник са Универзитета Линколн, који је и раније пратио пословање Рио тинта, али сматра да повлачење студије потребно.
„Тежак“ приступ Рио тинта
„Изненађен сам помало ‘тешким’ приступом компаније и њиховим фокусом на мале грешке, као што је истицање да је пројектована годишња производња литијум карбоната у руднику 58.000 тона по године, а не 50.000 наведених у раду“.
Постоје и гласови који са слажу са критикама. Карен Хадсон-Едвардс, геохемичарка животне средине на Универзитету у Екситеру, сматра да аутори “нису прикупили довољно узорака да би извршили ригорозну процену”, каже она, и “претерано тумаче податке које имају”.
Без основних података или много ширег узорковања, тешко је разумети каква је природна хемија овог подручја. Маклин каже да би свако тренутно загађење могло да потиче од рударске несереће из 2014. године, што би требало искључити као фактор пре него што се закључи да је криво ново истраживање.
Без друштвене лиценце
Стјуард за „Сајенс“ није одговорио на писмена питања до тренутка објављивања.
Премијер Милош Вучевић је 28. августа на друштвеној платформи Икс објавио да „ништа неће бити урађено док не добијемо чврсте гаранције да ће ископавање бити безбедно и безбедно, да ће наши људи бити сигурни, наша земља здрава, а ваздух и чиста вода“. Вучевић је и демонстрантне у дану протеста у Београду назвао „распалом бандом“.
„Рударским компанијама је потребна „друштвена лиценца“ или сагласност локалних заједница“, каже Ивана Живојиновић, која проучава сукобе коришћења земљишта на Универзитету природних ресурса и природних наука у Бечу.
Живојиновић и њене колеге су утврдиле да мештани од почетка нису били укључени у процес, што је створило неповерење, али и страх за њихов живот и културну баштину. Рударски пројекти захтевају „дубоку интеракцију и учешће људи“, каже она.
„Мислим да овај део недостаје“.
Четрдесет пута мање
Подећамо, професор Шумарског факултета Ратко Ристић је за Н1 недавно изјавио да тим који оспорава налазе предводи запослени компаније РИо Тинта Најџел Стјуарт који има објављена „два научна рада и три цитата“.
„И он предводи групу тих подносилаца који оспоравају аутора нашег рада и водећег писца колегиницу Драгану Ђорђевић која има преко 3.000 цитата, дакле 1.000 пута више од Стјуарта и има Hirchov индекс – то је показатељ научне компетентности 31, док овај Рио Тинтов научник има свега 1“, навео је Ратко Ристић.
Сличну оцену је изнео и академик Душан Теодоровић.
„Најџел Стјуард, носилац титуле ‘главни научник’ у компанији Рио Тинто има индекс научне компетенције једнак 1. Најнижа вредност индекса научне компетенције је 1. Редовни професори светских универзитета имају вредност индекса између 30 и 50“, навео је Теодоровић.
