И говна увозимо из Словеније! Где је нестало 14 милијарди динара из буџета намењено субвенцијама?

Шест година после потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању Европској унији, којим је убијена домаћа пољопривреда, са сигурношћу се може рећи да српски сељак не може више ништа да произведе и прода, јер му то држава не да! У криминалној акцији отимања 14 милијарди динара из буџета, намењених подстицају домаћим пољопривредницима (за прошлу и ову годину), учествовао је и премијер Вучић који не верује чињеницама него лажним извештајима државног секретара у Министарству пољопривреде. Таквим односом према аграру, широм су отворена врата страним интересима. Једноставније речено, наше оранице, више нису наше, а наша храна више нема приступа нашем тржишту.

За неисплаћене премије из 2014. и 2015. годину, држава дугује пољопривредницима 14 милијарди динара. Таблоидов извор из Владе Србије, тврди да премијер Вучић није знао за ову чињеницу (а, касније се испоставили и да не жели да зна!), те да му је он лично саопштио да дуг према пољопривредницима, само за 2015. годину, износи 11 милијарди динара. Том приликом, наш извор је пред премијером изнео и низ чињеница које указују да се аграрни буџет, који износи 28 милијарди динара, ненаменски троши. Али, њега је више занимало мишљење једног провереног мешетара и преваранта, лобисту страних компанија.

Наиме, проверавајући ове наводе, Вучић се обратио државном секретару у Министарству пољопривреде, Данилу Голубовићу, који му је лаконски одговорио, да то све није тачно и да су све премије исплаћене! То што је Голубовић изговорио, за Вучића је било равно цитатима из Библије. Према сведочењу присутног службеника Владе, Вучић је након Голубовићевих лажи закључио да је све у реду, па је своја распитивања завршио констатацијом:

-Дакле, лупају глупости?

Голубовић је само кратко рекао: “Да, председниче, лупају глупости”.

Незадовољан оваквим развојем ситуације, наш саговорник се тада детаљно распитао о томе шта је пољопривредницима заиста исплаћено и дошао до података да је укупан дуг за 2014. и 2015. годину мало већи од 14 милијарди динара. На жалост, од када је прикупио податке, па до тренутка писања овог текста, није успео да са председником Владе поново ступи у контакт, што га је навело на закључак: “…Он нас избегава, на једно виђање са нама он се двадесет пута види са овима из Министарства пољопривреде. Скоро увек он оно што му кажу Данило и екипа узима здраво за готово, а није истина ово што су му рекли, прича наш саговорник и наводи да су сељацима од овогодишњих премија исплаћене једино премије за биљну производњу. Касни се каже са исплатом свих осталих премија…”.

Истражујући истинитост свих ових навода Таблоидов тим је дошао до сазнања да, Министарство пољопривреде, преко Управе за аграрна плаћања, не само да није платило све премије, него да чак немају ни довољно новца за исплату премија за дизел гориво и минерално ђубриво, као и за премије за тов. Тај новац који износи приближно 7,5 милијарди државна администрација је одредила да треба да служи за покриће њихових трошкова. (претпостављамо да су у питању путовања у Брисел, одласци у лов, трошкови за гориво, девизне дневнице, едукациони курсеви…)

Државна администрација чува тај износ дефинитивно за себе. Новац који је Скупштина одредила за сељаке биће потрошен на администрацију, а књиговодствено, проблем је решен тако што су обавезе које морају да плате за дизел гориво, тов, минерално ђубриво, и премије за млеко пренели у четврти квартал.

Пољопривредници у Србији који имају најмање субвенције за свој рад у Европи, на овај начин су додатно хендикепирани у односу на конкурентске аграрне системе других земаља, чији се производи без икаквих баријера слободно пласирају на нашем тржишту. Примера ради, скоро све суседне земље су повећале субвенције пољопривредним произвођачима по хектару, као и субвенције за узгој стоке и многа друга давања за ову годину, док је у Србији аграрни буџет смањен.

Ове године, Скупштина Републике Србије, требала је да изгласа подстицаје за пољопривредну производњу и извоз тих производа у Русију и усвоји промене у трошењу Аграрног буџета у 2015. години и то, пре свега, у издавању новца за ратарство. За сада је одлучено само то да ће подстицаји постојати само за имања до 20 хектара, али и да ће из подстицаја бити изостављене закупљене државне оранице.

Циљ ових промена је, нису то народни посланици ни крили, био смањење субвенција, па су оне за пољопривреднике ове године умањене за износе од око шест милијарди динара, са 34 милијарди на 28 милијарди динара! Овај обим субвенција пољопривреди је тако спао на трећину од укупног износа који ће држава потрошити у 2015. години на железницу и друга предузећа која после више од десет година још увелико зависе од буџетских дотација.

У Одбору за пољопривреду Народне скупштине, кажу да су урадили све што је било у њиховој моћи и да су са овим обимом субвенција чак и добро прошли јер су из Министарства пољопривреде предлагали смањење Аграрног буџета за 12 милијарди динара. Тај предлог није обухватао смањење трошкова за путовања у Брисел и на разне едукативне семинаре, али јесте подразумевао брисање већине субвенција.

Где иду непотрошене паре за пољопривреду?

На интернет порталу агросервис.рс, констатовано је да без разлике како сабирали или одузимали обавезе, такозвани „живи новац” у облику субвенција у 2015. години, биће умањен реално за много више од онога како је усвојено у Скупштини, односно да ће реално исплаћене субвенције износити тек 21 милијарду динара.

Овај сајт закључује: “…Ко не види ове цифре и због чега, није јасно, поготово што решење постоји…”. Овде треба истаћи и да је бивши министар пољопривреде Драган Гламочић по доласку на функцију затекао дуг према газдинствима од 12 милијарди динара. Пре његовог ступања на дужност постојала је дневна обрада налога за исплату дуговања газдинствима од свега 50 налога.

Гламочић је тада тражио да се број дневних обрада повећа, и службеници су то заиста и постигли. Ипак, повећање обраде налога није помогло у оној мери у којој се то очекивало па су данас дуговања сељацима већа него у време Гламочића.

Када се све ово преведе на обичан језик који разумеју широке народне масе, то се онда каже овако: грађанима Србије отима се од пензија и плата, пуни се буџет део буџета се планира тако да се новац усмери пољопривреди и предузећима за која постоји оправдан интерес да опстану.

Када се буџет испланира, онда се тај новац ненаменски троши на швалерке које су страначки запослене у министарствима, а сељаци и радници због којих су ти трошкови испланирани тај новац не добијају на време, јер је потрошен ненаменски. Онда се следеће године то књижи као дуговање, а у Скупштини се расправља како да се та давања смање. Наравно, понешто се сељацима и исплати, то су оних 50 налога дневно који су се чак и Гламочићу чинили као безобразно мали број обрада.

Истражујући какве предлоге је дала стручна јавност за решење овог проблема, аграрни аналитичар Чедомир Кецо, закључује: “…Како Влада може да поправи крвоток пољопривреди на крају ове године, а да не умањи значајније субвенције за 2015. годину? Једино и најбрже решење је коришћење новца са резерви које постоје на располагању Влади. Износ од четири милијарде за исплату стечених обавеза са ове ставке је могућ, а тиме би се за исплату у 2015. години пренеле само премије за млеко и пристигли обрачун за тов. Нажалост, овај предлог до сада није забележен међу удружењима и Министарству пољопривреде. Дакле, финансијско финале за пољопривреднике је у рукама Владе, која ваљда неће резерве испразнити према неком другом…”

Кецо је написао и да је у време министарског манадата Драгана Веселинова (у време ДОС-а), неутрошен новац из аграра пребациван чак и на рачун Радио телевизији Србије! Како Таблоид сазнаје, Веселинов је тада плаћао како се медији више не би бавили причом о томе како је његов возач згазио Катарину Марић, док га је возио службеним џипом. Тако је новац те године, уместо на потпоре пољопривредницима, потрошен за потребе РТС-а, а Веселинов се са функције министра пољопривреде, касније повукао у тишини.

Убијање аграра нелојалном конкуренцијом

Иначе, овогодишњи изостанак подстицаја газдинствима до 100 хектара је противно важећем закону који такве субвенције предвиђа. Посланици су одлучили да такве субвенције укину, али су заборавили да промене и закон који их предвиђа, што би у случају тужбе против државе по том питању могло ићи у корист тужиоца.

Ратари кажу и да их је посебно погодило укидање подстицаја за закуп државних ораница, које су неки уписали на коришћење до три године по цени од 400 евра по хектару.

-У неравноправном смо положају у односу на пољопривреднике из Хрватске, Румуније, Мађарске, где такве субвенције постоје, објашњава за Таблоид један од закупаца државног пољопривредног земљишта. Како ће они пословати до краја 2015. године и поред мањих трошкова за гориво, тешко је предвидети. Субвенције сточарима су остале само на папиру у оквирима лањских утврђених премија, износ је повећан за јагњад и јариће на 2.000 динара по легално продатом грлу, али новац тешко стиже до пољопривредника!

Али, осим са кашњењем подстицаја које трпе, пољопривредници у Србији се суочавају и са, благо речено, нелојалном конкуренцијом из иностранства.

Последице Споразума о стабилизацији и придруживању Европској унији, на који је Србија ставила потпис 2008. године, застрашујуће су. Наиме, данас пољопривредни прозвођачи из Хрватске и других земаља ЕУ у којима су субвенције далеко веће него код нас, без икаквих баријера извозе своје производе у Србију и тиме стварају нелојалну конкуренцију. На тај начин се и изводи темељно убијање српског аграра.

Произвођачи млека су то први осетили, а потом и товљачи свиња и пилића…

Коментаришући колико су покварени наши откупљивачи (попут Матијевића, прим. аутора) у изјави за Таблоид узгајивач свиња Предраг Поповић каже: “…Из Хрватске су увезли 5.000 свиња и платили их 186 динара, то је дампинг цена. Од нас нису хтели да их откупе ни по тој цени већ нам нуде да их продамо по цени од тек 100 динара”. Поповић објашњава да је то за њих велики проблем те да им се та цена уопште не исплати и да су на губитку.

Стижу говна из Словеније

Држава Србија увелико увози сточни измет фино упаковану картонским кутијама из Шпаније, Италије и других цивилизованих земља Европске уније. Органско ђубриво, сточни измет, или нестручно речено, свињска, пилећа и кравља говна увозе се за потребе нађубравања наших њива.

Ново је то да ће поред осталих гована из Европске уније, сада говна стизати и из Словеније, јер је једна тамошња компанија закључила уговор са неколико наших велепоседника, уговоре о продаји органског ђубрива.

То на први поглед није ништа спорно, али како су нам активисти покрета зелених објаснили, уопште не постоји разлог да увозимо говна из Словеније, јер их у Србији има довољно. У Словенији, Шпанији и другим цивилизованим земљама, Владе су направиле програм и субвенционишу пакирање (производњу) органског ђубрива, тамо су створени вишкови, па се наше тржиште показало као интересантно.

Србија је велики произвођач сточне хране, у чијем процесу производње добро дође органско ђубриво. Простора на нашем тржишту има само зато што наше фарме, пилића, наши узгајивачи свиња, и крава немају коме да продају вишкове сточног измета. Због не организованости тржишта имамо ситуацију да произвођачи меса, који нису истовремено и произвођачи сточне хране, измет бацају у канале и септичке јаме.

Они тако не само да загађују природу, већ комшије који се баве ратарством остављају без драгоценог органског ђубрива. Нажалост и они велики произвођачи који производе и месо и сточну храну попут ПКБ-а, МК Комерца, раније Крмиво продукта, нису обратили пажњу на овај део производње па се и њихови вишкови овог ресурса углавном бацају.

Народски би се то могло рећи: Ко се у пољопривредној производњи понаша као говно, на крају мора да плати Европи за њихова говна!

Решење би било да Влада Србије донесе одлуку и организује откуп, или можда сакупљање ових вишкова и да их редистрибуира онима који их сада увозе. Тако би се бар мало смањио спољно трговински дефицит са Европском унијом из које како ствари стоје увозимо шта нам треба и шта нам не треба.

А 1. Тридесет одсто најбоље српске земље пада у немачке руке!

Немачком прерађивачу меса, компанији “Тенис”, Вучићева влада је омогућила да дође у посед чак 30 одсто државног земљишта које ће му бити дате у најам на 99 година! Чак 389 хиљада хектара најплоднијег пољопривредног земљишта, српски пољопривредници и њихова деца, више неће обрађивати у свом животном веку! Овакав велеиздајнички акт, никада раније у историји Србије није потписан.

А 2. Инспектори: немоћни смо!

На последњем састанку у Министарству пољопривреде, где је тема била тровање становништва ветеринарски инспектори жалили су се да су не моћни у рату против мафије тровача.

-У Србији је регистровано 5.600 кланица, а нас инспектора који смо задужени да контролишемо кланице, али и све продавнице, месаре, велике трговинске ланце има тек 268 за целу Србију, истакао је један од ветеринарских инспектора. Том приликом разговарало се и о проблему који настаје јер им министарство нередовно исплаћује накнаде за гориво, док неки инспектори морају на терен да иду чак и својим колима. Протеклих десет година у нашим вртићима и школама деца су трована храном макар једном годишње! У неким случајевима, у питању је био Хистамин, док су деца чешће трована различитим бактеријама. Командно одговорни за овакву ситуацију су Министарство пољопривреде, односно управа за ветерину.

А 3. Формирана група за промену “Правилника смрти”

Након двогодишњег упозоравања јавности од стране Таблоида и угледних стручњака из области ветерине са радом је почела “Посебна група министарства пољопривреде за измену правилника о квалитету производа од меса.” У оквиру групе нажалост присутни су они које плаћа прехрамбена мафија, али и поштени пољопривредници из Уније пољопривредника, као и стручњаци из области ветерине попут доктора ветерине Мирослава Стојшића. На последњем састанку одржаном у министарству требало је да се усвоји измена правилника тако да се машински сепарисано месо напокон забрани у људској исхрани.

Стојшић је и раније за наш лист објашњавао колику штету грађани Србије трпе јер је ово ђубре дозвољено стављати у храну. И овом приликом он подсећа да је машински откошено, или машински сепарисано месо у свим цивилизованим земљама забрањено за људску исхрану и да се такви месни остаци не смеју користи ни за израду хране за кућне љубимце!

Студија коју су Немци својевремено израдили показала је да су чак и мачке које су конзумирале храну направљену од оваквих месних остатака обољевале од рака. У МСМ се стављају сви остаци од животиња које се у Европи не једу: очи, дебела црева, гениталије, јетра, кости, заправо сви ти остаци се самељу и преправе у смесу која подсећа на млевено месо!

МОМ је исто што и МСМ, само што у овом другом случају нема самлевених костију. У органима животиња које у Европи не једу, као што су јетре, мозгови, или пилећа тртична жлезда, лагерују се антибиотици и хормони којима се животиње током това хране. Због чега су МСМ или МОМ, а нарочито пилеће месо, богати хормонима и антибиотицима, па чак и седативима. Све то наши привредници за мале паре купују у Европској унији и пакују у домаће месне прерађевине, виршле кобасице, млевено месо. Ово раде скоро сви осим Матијевића, који је купио машине за израду МСМ или МОМ-а, па га сам производи! То је и разлог што се виршле и паштете у Србији могу купити јефтиније него у било којој цивилизованој држави, док су хормони, адитиви и антибиотици у храни заједно са генетским модификацијама разлог што грађани Србије обољевају у великом броју од рака дебелог црева, рака стомака, што су обољење штитне жлезде и различите алергије и болести имуног система широко распрострањени…

На жалост, измене нису урађене на последњем састанку јер су чланови групе доктор Веселина Пелагић и Анастасија Хаџинска напрасно промениле ставове, занемариле интерес потрошача и здравље нације и почеле да тврде како МСМ није штетан за људску исхрану и да је дозвољено у храну за људе стављати и у Европи. Због оваквих ставова, Мирослав Стојшић је напустио састанак. Како смо сазнали од Златана Ђурића представника Уније пољопривредних произвођача, Пелагићева и Хаџиска неће више бити у групи за измену правилника смрти.

Са друге стране Стојшић је за наш лист изјавио да је забрана МСМ, само једна од ситница које треба урадити и да је разочаран што то иде тако споро.

На питање нашег новинара, има ли шансе да се утиче на Владу да привремено забрани увоз меса, стоке и месних прерађевина, како наши мали произвођачи не би банкротирали, каже да је добре одлуке у овој земљи тешко донети, док се лоше ствари лако догађају и нико их не санкционише.

Уколико будемо имали среће да се правилници смрти измене у корист грађана Србија, а на штету мафије, то ће бити мала али лепа победа, после које морамо још много тога да променимо.

Подсећамо да је Таблоид више пута упозоравао да у Србији скоро не постоји ниједан прехрамбени производ из увоза, а да није “обогаћен” канцерогеним материјама или генетски модификованим додацима. Све ово је детаљно истражио и потврдио и Институт за јавно здравље “Драгомир Карајовић”, а уместо да држава заштити своје становништво, надлежне институције, Министарство пољопривреде, Министарство трговине и одговарајуће инспекције, она упорно раде по диктату увозника и подстичу криминалну дистрибуцију прехрамбених артикала који су опасни по здравље.

Вук Станић, Таблоид