Тридесетих година прошлог века Драгољуб – Дража Мијатовић, полуобразовани, али врло разборити сељак из села Жутица подно Копаоника направио је подвиг за који се тада чуло чак до Њујорка, а награду и честитке добио је и од краља Александра, од много умних људи тог времена, бизнисмена из целе Европе… О Мијатовићевом градитељском чуду и данас се прича у Рашки и околини.
Да би лети, у време великих суша, залио своје воћњаке и баште Мијатовић је, плаћајући раднике кредитом који је подигао код једне банке у Београду, две године копао канал којим је, са врха Копаоника, кроз беспуће, стене и гудуре, реку Самоковку довео до своје Жутице, а потом и до околних села.
О свом подвигу Мијатовић је написао и књигу “Наводњавање са Копаоника” у којој каже да је имао 40 хектара земљишта и лепе воћњаке који би сваког лета страдали због суше.
– Данима сам мозгао како да водом натопим своје имање, када сам почео да копам канал многи су говорили да сам луд, а стручњаци су тврдили да је мој грађевински подухват “немогућа мисија”, да узалуд трошим паре и време и да вода са врха Копаоника никада неће стићи до моје Жутице – пише Мијатовић и у књизи додаје:
– Нисам се предавао, копали смо непрестано две и по године, некада и зими, увек је било ангажовано 20 до 30 људи, направио сам посебне справе за нивелисање. Најтеже је било преко Козјих стена, најнеприступачнијег дела Копаоника, људи су копали везани за литице, за испуштеним алатом се није смело гледати. Ипак, дочекали смо и тај дуго чекани дан, 14. августа 1928. године, у 16 сати вода са Копаоника стигла је до Жутице, скупило се цело село, мојој срећи није било краја – објашњава Мијатовић у својој књизи.
Изучавали на факултетима
Градитељски подухват сељака са Копаоника годинама је изучаван на грађевинским и архитектонским факултетима у бившој Југославији, а Дража је позиван да држи предавања. Кажу да му је из Америке честитку послао лично и Никола Тесла.
Чика Дража је одмах из подрума изнео бачву запремине 5.000 литара, за један минут била је пуна, касније је воде било још више, наводњавала се цела Жутица, а род шљива, крушака, јабука и грожђа је удесетостручен.
Предузимљиви Драгољуб је преминуо после Другог светског рата, а његовом наследнику, сину Мији, најбогатијем домаћину у селу, комунисти су, прогласивши га кулаком, одузели готово сву имовину. Мада је Дража оставио аманет да се канал
чисти, проширује и одржава, а по могућности и бетонира, његови наследници отишли су у фабрике, а ово градитељско чудо је зарасло у коров, од 1971. вода више не тече каналом.
Пре неколико година, мештани Жутице и других села покренули су, преко свог одборника Љубинка Лужњанина, идеју да се канал очисти и да поново њим потече вода са Копаоника.
Постоји и идеја да се ово градитељско дело конзервира и постане туристичка атракција, чак је било и идеја да се на Козјим стенама, где се чика Дража највише намучио, запати стадо дивокоза које би било додатни мамац за туристе са Копаоника. На жалост, наишла је криза, у Рашки кажу да се о активирању Дражиног канала још размишља, али да се чекају нека боља времена.
Туристи
Потпредседник Удружења хотелијера на Копаонику Андрија Јеремијевић каже да је велики број туриста чуо за Дражин канал и да су гости, чак и неки из иностранства, заинтересовани да виде остатке овог несвакидашњег подухвата. Јеремијевић се нада да ће Туристичка организација у Рашки порадити на чишћењу бар делова канала, приступним путевима и његовој презентацији.
Вести
