Звучи необично, али на тржишту лековитог биља један килограм сушеног листа коприве вреди колико и пет килограма кукуруза, док би од листа купине воћари могли да покрију и до 50 одсто производних трошкова
Ваљево – Када смо на прошлонедељном скупу у селу Ставе код Ваљева питали произвођаче купина шта раде са листом ове воћке, сви до једног су казали – ништа. Он остаје на биљкама све док га први мраз не обере. Међутим, ако би то они чинили, за осушени килограм добијали би по један евро.
Воћари из ваљевског краја су мислили да је то нечија шала, међутим када је то потврдио Радисав Бушић, председник асоцијације произвођача, прерађивача и извозника лековитог биља „Србофлора” са седиштем у Београду, ситуација се уозбиљила. Он је рекао да би купинари брањем и сушењем листа ове воћке могли да покрију и до 50 одсто трошкова производње. Објаснио је да се лист бере након последњег „кола” плодова и суши на промаји или на сунцу и једино се мора обратити пажња да на њега не падне роса. Цена му је око један евро за килограм и откуп је загарантован. Без купиновог листа, било да је дивља или питома, не може се замислити мешавина чаја који користи војска, као и специјалне јединице не само код нас, већ и у свету.
– Ово је само један од примера који говори да Србија има огроман потенцијал у виду лековитог биља, како оног култивисано гајеног тако и оног које се може сакупити у природи. Међутим, са те огромне гомиле ми узимамо свега 10 одсто. Људи нису довољно едуковани, нису организовани путем задруга или кластера, међутим многи се и стиде да заврну рукаве и укључе у ову врсту посла. Иначе, култивисано гајење лековитог биља попут жалфије, белог слеза, артичоке или валеријане најподесније је на мањим површинама од 20 до 50 ари, где се за кратко време могу увидети све предности и наравно зарада – прича Бушић, који и сам има огледне парцеле у селу Ивановци код Љига. Жеља му је, каже, да свој пелцер понуди што већем броју грађана из ваљевског краја који је по квалитету земљишта, воде и климе погодан за ову врсту производње.
– И сакупљањем самониклог биља и плодова може се доћи до лепе зараде је. Тога у ваљевском крају има у огромним количинама, почев од борових иглица, кантариона, хајдучке траве, боквице, дивљих плодова воћа, зове до коприве. Примера ради, на тржишту лековитог биља један килограм сушених листова коприве вреди колико и пет килограма кукуруза. Пре неколико година, тај распон у корист коприве био је један према петнаест. Звучи невероватно, али је то истина јер ми преко „Србофлоре”извозимо то биље и знам шта говорим. Није се десило да један килограм лековитог биља не буде откупљен. Напросто, и лишће многих биљака, како дивљих тако и оних из воћњака, може врло добро да зашушти у многим буђеларима – наглашава Бушић, додајући да ће са програмом и амбицијама ове асоцијације од 11 фирми, а очекују да им се придружи и Институт за лековито биље, ускоро упознати и нову владу Србије. Тај сусрет не би требало да буде, како рече, само ради тражења одређене подршке и стимулација, већ ради упознавања са једним великим и недовољно искоришћеним ресурсом.
