АНКЕТА маркетиншке агенције Ипсос и њеног шефа Срђана Богосављевића о односу грађана Србије према јужној српској покрајини показује да је актуелна власт кренула у припрему јавног мњења за одвајање Косова и Метохије од Србије.
Питања су чудна и необична где, примера ради, 80% грађана Србије из остатка Србије каже да не би живело на Косову и Метохији. Ово треба да буде аргумент да Србима није стало до Косова и Метохије. Такође и питање да би само 16% грађана Србије одвајало новац за Косово и Метохију иницира тезу да Срби нису заинтересовани за јужну српску покрајину.
Не треба бити пуно паметан да ако бисмо слично питање поставили грађанима Србије да ли би живели у Босилеграду, Прешеву или Тутину – добили бисмо сличан одговор.
Хоће ли онда Србија и тих простора да се одрекне.
У време крајњег сиромаштва тражити од грађана Србије да дају свој новац да би се сачувао један део територије Србије је глупо. Ваљда је држава та која треба да инвестира, гради и чува простор а не грађани Србије од својих бедних и мизерних плата.
Да је Ипсос хтео да буде коректан грађанима Србије поставио би питање – да ли су за Косово или Еврпску унију и онда би дошао до праве истине о патриотизму грађана Србије.
Из авиона се види да је власт наручилац ове анкете. Разлог је сондирање терена за одвајање Косова и Метохије од Србије. Ово стога, јер је притисак западних земаља за прихватање свеобухватног мировног споразума са Косовом све већи.
Више се Србији чак и не нуди улазак у ЕУ за давање јужне српске покрајине већ препуштање ове територије треба да буде компензација за инсталирање Александра Вучића на владарски трон у Србији.
Изјава француског председника Макрона јасно говори да је улазак Србије у ЕУ на дугом штапу.
Обавезе председника Србије према својим западним менторима током његовог доласка на власт су недвосмислене. Цена је Косово и Метохија. Из тог разлога Александру Вучићу не пада на памет да упути Американцима протестну ноту због проширења њихове војне базе у Бондистилу јер је по Резолуцији 1244 Косово и Метохија део државе Србије.
Потписивање свеобухватног мировног споразума између Београда и Приштине је и за Брисел и за Вашингтон питање хитности. Ово из разлога, јер се број Албанаца у периоду од 1999. године до данас преполовио. Нема инвестиција, нема нових радних места и Албанци убрзано напуштају јужну српску покрајину. Инвеститори из западних земаља не желе да улажу новац ако простор није правно дефинисан. Зато нико са Запада нема намеру да купи Трепчу, Фероникл-Глоговац или пак термоелектране.
Нерегулисан однос између Србије и Косова право својине доводи у сумњу. И уместо да Александар Вучић инсистира на замрзнутом конфликту он се због својих обавеза према онима који су га довели на власт одриче Косова и Метохије.
Трагична судбина покојног премијера Зорана Ђинђића злослутно опомиње на неиспуњена обећања.
(саопштење Народног покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“)
