Током викенда су штрајковали железничари, морнари и камионџије. Штрајковаће поново, а придружиће им се и поштари.
Адвокати су се изборили за повишицу плате од 15 одсто. Тако су једини, који иду у корак са инфлацијом, која осцилира око 10 процената.
„Народ нема пара. Британци нису довољно плаћени за свој рад. Није реч само о железничарима, већ и о целокупној привреди и друштву”, поручује Мик Линч, генерални секретар синдиката железничких, поморских и транспортних радника, који између два штрајка води преговоре са владом Лиз Трас.
Скупља је и храна. Највише је поскупело млеко – 40 одсто, а најмање алкохол 0,7 проценaта.
Забрана увоза руске рибе гура навише цену националног јела број један – поховане рибе са чипсом. То забрињава власнике малих рибљих ресторана попут Барија Синга, који невољно планира подизање цена.
„Уздржавамо се колико можемо јер је продаја опала. Бојим се да ће ми због виших цена, све мање људи доћи на врата”, каже Синг.
Чак ни чланство владајуће Конзервативне странке, чија је годишња конвенција завршена током викенда у Бирмингему, не види светло на крају економског тунела и то само неколико недеља по изгласању нове премијерке.
Конзервативци криве медије за економску ситуацију
Софи Кокран, чланица Конзервативне странке из Дарама, за економску ситуацију криви медије.
„Медији су успели да уклоне премијера, који нам је донео већину од осамдесет места у парламенту. Сада су медији притиском преокренули мере из изузетно важног буџета. Са већином од 80 места не можемо да спроведемо ни најосновније реформе и смањимо највишу пореску стопу на 40 одсто каква је била током већег дела мандата Гордона Брауна. Ако то не можемо, значи да је земљом немогуће управљати”, тврди Софи Кокран.
Локти Спиру-Кирби, студентиња математике и келнерица, као проблем број један види растуће трошкове живота и цене енергената. Међутим, истиче да скоро нико не може да их подмири без обзира на број радних сати.
Кевин Холинг, инжењер бродоградње, сматра да се јаз између најбогатијих и сиромашних продубљује, те да најаве смањења пореза ништа не помажу.
Питер Сандерланд, члан Конзервативне странке из Линколна, указује да је без обзира на идеологију коју заступа, влада показала ниво некомпетентности који брине целу земљу.
Незадрживо не расту само цене, већ и популарност опозиционих лабуриста.
„Штета је нанета када је министар финансија устао и објавио мини-буџет без икакве средњорочне фискалне прогнозе, најавивши огромне државне зајмове како би се надокнадило смањење пореза за најбогатије”, истиче све популарнија министарка финансија владе у сенци Рејчел Ривс.
Садик Кан: Лиз Трас укопала и себе и фунту
Једино што може колико-толико да умири избезумљену берзу је независна средњорочна економска прогноза.
Министар финансија Квази Квартенг настоји да смири страсти померањем датума њеног објављивања са 23. новембра на 31. октобар.
То не спречава градоначелника Лондона да се из Ситија јавно подсмева влади.
„Истини за вољу, Лиз Трас је најавила да ће се укопати у својим ставовима већ првог дана. Само нам није рекла да ће укопати и фунту”, тврди градоначелник Лондона Садик Кан.
Већ је клише цитирати Шекспира и најавити зиму незадовољства. Оно је већ ту, а ни највећи оптимисти не предвиђају овој влади опстанак до Божића.
