Иако је, дакле, реч о најсиромашнијем делу становништва и држава их последњих година кроз ову уредбу о социјално угроженим купцима помаже, с друге стране у обавези су да плаћају ставке попут ове, којом се стимулишу домаћи и страни инвеститори да још више граде и производе зелене киловате које потом по значајно вишим ценама од ЕПС-ове струје из угља испоручују истом том јавном предузећу.
Пошто „Електропривреда Србије” не може сама финансијски да поднесе тај трошак и плати инвеститорима ову зелену струју, то чини преко рачуна свих грађана. Па и оних најсиромашнијих.
Извор упућен у ове прилике каже да најсиромашнији нису изузети из ове накнаде и да и на њиховим рачунима стоји издвајање за обновљиве изворе енергије јер нигде уредбом ни законом не пише да се њима тај трошак не зарачунава.
Тако да ће и они поред редовног поскупљења струје најављеног за 1. фебруар, од 3,4 одсто, имати у јануару и ову ставку за зелене киловате.
У ЕПС-у нису директно одговорили на питање „Политике” да ли и најсиромашнији грађани морају да плаћају ову накнаду, већ уместо тога одговарају да је по Уредби о накнади за подстицај повлашћених произвођача електричне енергије, (накнада за ОИЕ саставни део рачуна за електричну енергију, односно месечне обавезе).
А да по Уредби о енергетски угроженом купцу, угрожени купац има право на умањење месечне обавезе из рачуна за електричну енергију на следећи начин. За домаћинство с једним чланом од 120 киловат-часова месечно, с два и три члана од 160 киловата месечно, за домаћинства са четири и пет чланова од 200 киловата месечно. Док за домаћинства са шест и више чланова од 250 киловат-часова.
У овом јавном предузећу још додају да се месечни рачун за електричну енергију умањује за износ утврђен множењем наведене количине киловат-часова са ценом више дневне тарифе из зелене зоне за потрошаче из категорије широка потрошња с двотарифним мерењем, увећаном за 10 процената.
На пример, према важећем ценовнику, цена једног киловат-часа у вишој тарифи зелене зоне износи 6,196 динара. Када се та цена увећа 10 одсто, она износи 6,8156 динара. То значи да се рачун домаћинства са шест чланова умањује за 1.703,9 динара.
Иначе, право на бесплатне киловате без подношења захтева директно остварују примаоци социјалне помоћи и дечјег додатка. Бесплатне киловате годишње у просеку користи око 70.000 најугроженијих. А могло би и три пута више. Повластице за гас важе у грејној сезони и њих је у октобру користило само 36 домаћинстава.
Повластице за струју важе једну календарску годину, па сви који остварују то право већ морају припремати нови захтев како би им од јанура поново стизали умањени рачуни. Право на умањење рачуна за струју неће имати само енергетски угрожени купци који троше 6,5 пута више струје од предвиђене уредбом. Они који још нису поднели захтев за овај вид олакшица морају да, осим захтева, приложе личне податке о свим члановима породице, да ли су на редовном школовању, запослени или не, висину прихода, податке о стамбеном простору који користе и да ли се статус угроженог купца односи на струју или гас. Потребан је и доказ из катастра из места пребивалишта и места рођења о поседовању непокретности, уверење управе јавних прихода из места пребивалишта и из места рођења. Предуслов да добију бесплатне киловате струје и кубике гаса је да су им сви ранији рачуни уредно плаћени, односно да немају било каква дуговања. Важно је знати и да, ако неко за један месец пребаци одређени лимит бесплатних киловата, у наредном обрачунском периоду може остварити умањење рационалнијом потрошњом.
Ове године право на бесплатну струју имало је једночлано домаћинство с приходима који не прелазе 14.571,74 динара, са два и три члана који месечно не зарађују укупно више од 21.216,14 динара, за породице са четири и пет чланова до 27.856,18 динара, са шест и више чланова до 35.030,72 динара.
То је уредба коју је донела Влада Србије и то се примењује у читавој Србији. Неко пређе цензус па не оствари право. ЕПС и „Србијагас” добијају готове спискове и умањују рачуне.
Иначе, буџетом за 2021. годину предвиђено је да се за заштиту енергетских купаца у складу с Уредбом о енергетски заштићеном купцу издвоји 1,3 милијарде динара, што је мање него ове године.
Јасна Петровић-Стојановић, Политика.рс
