Шта ми тражимо? Ништа. Само да Москва продаје наш, пардон ’талијански Фијат. И јел то тешко? Е, свете моћни и који си незаинтересован за жељице малих.
Када је пре две године у месецу октобру Владимир Владимирович посетио Београд где му је том пригодом уприличена она мало отужна парада – Вучић је, почевши своје излагање једном од легендарних а и типичних „Ви знате да сам ја тежак човек“ (наравно да зна, зар није логично да се светски лидери баве проблематиком тежине његовог „ја“), овај занимљиви српски политичар инсистирао је на Фијату и идеји да то чудо квалитета некако утрапи Москви. Да ли он тада није разумео да је у Украјини баш био беснео грађански рат, да ли му није било јасно да је Путин дошао, на пропутовању ка Италији, само с једном идејом – изјасните се већ једном; само Вучић зна.
По повратку из Москве, две године касније, а након што је тужио Косово које се не понаша лепо – и како то да неко неће његову ЗСО (Заједницу Српских Општина) а и на шта то личи да неко тамо Косово потписује ССП (Споразум о стабилизацији и придруживању) и шта је оним Хрватима неке балистичке ракете кад „Србија неће више никога да напада, чак ни Хрвате!“ – сетио се Вучић и Фијата. Тежак човек, истина жива.
Неки гас који су Руси понудили и она прича о оружју које би нам продали, тричарије које подсећају на увод у распоређивање снага и мирише по баруту а увелико тај барут осећамо и у несрећној Србији, све те небитности одслушао је премијер српски, смирен и стрпљив, толерантан према оном малом владару највеће државе на свету и, знајући шта је најважније и где су приоритети (важно је имати приоритете!), подсетио сметеног човека на – Фијат. Више пута.
Рекао је он и да није лепо што му Европа као учитељица која га не воли само нешто наређује и закукао на неправду око ових избеглица за које ће сад кривицу свалити на Вулина (ајд бар нека правда, то је онај човек који је марширао Косовом у имитацији СС униформица и направио ЗСО па да нема једног живог Србина има да живи његов пројекат). Него, нема везе Вулин. Наследник му, Марко Ђурић, одлично плива у мутним косовским водама – ма не да плива него му ни шлауф више не треба. Истина, клони се опасне Ибар воде и храбро пркосећи Европи, Косову поручује граду и свету како „Нисмо ми наивни“. Нисмо наивни, разумели смо да ће Косово бити примљено у УНЕСЦО и штитиће српску баштину на Косову. Чак је и Вучић приметио да то није лепо а Николић је пуштао филмове о уништавању српских светиња.
Него, Фијат – понавља Вучић Москви као запоседнут. Фијат, браћо Руси, какав гас и какво оружје – да није неки рат у току? Шта ли је с овим човеком, пита се српски премијер, понаша се ко да се богзнашта дешава. Јесам ли лепо рекао да чак ни Хрвате нећу да нападам? И објаснио том Путину да нисмо ми наивни. Рекао да је лепо то с гасом и поштовао досадне протоколе. И шта је с Фијатом? Москва Фијату не верује, реизигниран је српски премијер а терцира мудрији део српске јавности: Зна се, одувек, да тај Рус и није неки пријатељ Срба. Ено Стаљин шта нам направи – морали смо онол’ко да се убијамо међу собом због тог диктатора. А сад овај мали!
Те ово, те оно, те се неке стране одређују, чини се утицај Русије на Балкан мора да порасте на овај или онај начин, чини се и да се не питамо (мада нисмо наивни) и чини се да све то није у битној вези с нашим жељама и одлукама него је мало почео рат, рат је мало озбиљнији, неће покварењаци белосветски без база на Балкану а шта ми тражимо? Ништа. Само да Москва продаје наш, пардон ’талијански Фијат. И јел то тешко?
Е, свете моћни и који си незаинтересован за жељице малих. Е, неправдо и угурсузи једни што само на своје велике циљеве мислите а један мали, малецки, један смешни Фијат… ма, бадава безосећајном говорити, мисли се премијер српски и одлучно саопштава да ће Србија слушати све, истовремено не слушајући никога и да ће видети они кад им Србија свима затвори границе… пардон, Србија нема право да војском штити границе. Дићи ће зид! Што би рекао Марко Ђурић, нисмо ни ми наивни. И још је рекао да то што је Приштина потписала ССП јасно указује на то да Косово није држава. Дакле, када је ономад Србија потписивала тај исти ССП (који сада за последицу има и силан народ избеглица и право сваке суседне државе да нам ставља војску на границе а ми не), Србија није била држава? Добро је да сад јесте, помислио би неко и све би било у реду, него онај Вучићев Фијат, ђаво да га носи, и зар нема никог у тој Русији и где је та словенска душа широка да схвати да се човек мучи и да му је та ствар (ок, јес мало бизарно) света, света као обриси Арханђела над Призреном… Добро, то сад припада косовској културној баштини. Наша је Фијат и није премијер луд да одустане и да престане с понављањем те именице а где год види оног Путина.
Ана Радмиловић, Балкан магазин
фото: Ројтерс
