И пензије иду у пензију

Не дирајући приходе од капитала, Влада се обрушила на пензионере са јасном поруком да се не исплати плаћати доприносе за пензијско осигурање, јер ће они који то чине бити кажњени

Основна карактеристика бројних реформи пензионог система био је револуционарни политичко-социјални приступ, који је негирао базични принцип да пензија зависи од дужине радног стажа и уплаћених доприноса.

Конституисањем новог комунистичког поретка радикално је разорен претходни економско-социјални систем, а масовно пензионисање учесника рата и ратних инвалида практично се свело на убирање револуционарне ренте. Више пута пензионисањем су решаване и идеолошко политичке несугласице (масовно пензионисање припадника полицијско-војних структура у најбољем животном добу после пада Ранковића).

Многи су пензионисани без стажа или са минималним стажом, а висина пензија је одређивана према последњој плати, уз унапређење пре пензионисања. За обичне раднике, пак, критеријум за висину пензије био је 10 најбољих година уз широку лепезу бенефицираног стажа. Систем се одржавао пре свега растом запослености и побољшањем пропорције између активних и издржаваних чланова друштва. Пораст тог односа одложио је колапс пензионог система, а избегавање уплата пензионих доприноса спречавала је централизована Служба друштвеног књиговодства (СДК).

Крах социјализма и улазак у транзицију оставили су недирнута стечена права из бившег режима и није било прерачунавања на нови систем, свођењем свих пензија на заједнички именитељ – висину уплаћеног доприноса и године радног стажа. Растакање привредних гиганата праћено је масовним пензионисањима уз многобројне иновације (признавање стажа у спорту, културно-уметничким друштвима, слободни уметници, националне пензије), уз инфлаторно обезвређивање пензионог фонда и бројне примере раубовања средстава Фонда ПИО кроз финансирање других делатности. Садашње стање карактерише се растућим дисбалансом између запослених који плаћају доприносе и све већег броја пензионера, што води потреби великих интервенција из буџета према пензионом фонду и отвара питања одрживости читавог пензионог система.

У контексту покушаја да се санира растући дефицит држава је радикално смањила пензије веће од минималне, правдајући то демагогијом да се тиме постиже социјална праведност. У том социјалном инжењерингу потпуно је погрешно постављено питање ко је социјално угрожен. Да ли је социјални случај тајкун који није уплаћивао пензионе доприносе изнад минималне плате или је то пак професорка гимназије са 35.000 динара пензије, болесним мужем и незапосленом децом. Не дирајући приходе од капитала (најнижи порез на добит, пословање преко офшор компанија, исплата плата на црно, сви лични трошкови власника се покривају ван плата), Влада се обрушила на пензионере са јасном поруком да се практично не исплати плаћати доприносе за пензију када ће они који редовно уплаћују бити кажњени. Тиме је отворено кључно системско питање: зашто је поштовање закона скупље од његовог кршења? Зашто су они који имају пун радни стаж и плаћен допринос за сваки динар плате кажњени, а они који су то избегли награђени?

Најављено „повећање“ пензија показује да Влада не мисли да врати умањене пензије, већ се пре свега бави социјалном демагогијом. Ако држава изда пензионо решење, а потом га суспендује, шаље поруку да не поштује својину и уговор и да је само питање времена када ће се такав однос проширити и на друге области. Истовремено потпуно се затварају очи пред бројним аномалијама и масовним избегавањима пореза, или огромним повратима пензионих доприноса бројним члановима управних одбора и регулаторних тела, чиме се додатно урушава пензиони систем. Време је да се социјална питања решавају посебно, а да се пензиони систем заснива на дужини раног стажа и уплатама.

Кључно је питање зашто после примене „реформских“ решења ствари постају лошије и зашто изабрана терапија не делује? Због одсуства синтетичког приступа и познавања укупног социјалног метаболизма све наше реформе личе на вожњу собног бицикла: вредно окрећеш педале, знојиш се, а стојиш у месту.

Миодраг Зец

НИН