И скандал и конфликт интереса – има ли краја понижавању наше интелектуалне и научне заједнице

Лидер Бошњачке демократске заједнице Мухарем Зукорлић изабран је пре неколико дана за председника скупштинског Одбора за образовање, науку, технолошки развој и информатичко друштво. Једну од кључних улога у кројењу просветне и научне политике тако је добио човек који је на челу универзитета који већ читаву деценију не успева да испуни ни минимум услова за акредитацију.

Не ради се само о сукобу интереса, већ су у питању основне карактеристике наше политике у којој су поништена елементарна начела доследности, компетентности и достојанства. Да парадокс буде већи, бивши муфтија ће по функцији у следећем периоду бити изнад комисије која легализује рад факултета.

Избор на ову важну функцију сам Мухарем Зукорлић је образложио на следећи начин: “Ово је део општег договора који смо имали. То је први корак сарадње са најбројнијом странком у парламенту и то заправо значи већу извесност да ће моја политичка странка бити део владајуће већине.“ Овај сада новопечени политичар, који се и као верски представник увек отворено бавио политичким радом, јасно је показао да је његов избор за председника овог скупштинског одбора само део веома транспарентне политичке трговине.

На овакве изјаве М. Зукорлића већ смо навикли, али заиста је врхунац лицемерства да нас човек његовог профила позива на поштовање пристојности.

Још жалосније звучи његово политикантско објашњење о посебном значају његовог избора.

“Мислио сам да ће они који имају навику да буду против нечега имати пристојности и рећи да је ово прилика да неко ко није Србин буде на овом месту.“

На овакве изјаве Муамера Зукорлића већ смо навикли, али заиста је врхунац лицемерства да нас човек његовог профила позива на поштовање пристојности.

Опште је позната чињеница да наука, информисање, образовање и технолошки развој не спадају у приоритет нашег друштва, што показује поред осталог чињеница да имамо најмање издвајање из буџета у Европи за ове изузетно важне области за функционисање и просперитет једног друштва. При томе је развој дигиталног друштва од пресудне важности за укупни економски, технолошки и социјални развој наше земље.

Неповољан положај науке и образовања је заправо израз недостатка стварне политичке воље да се стварају услови за формирање друштва знања.

Заиста спада у ред врхунске политичке бизарности и изразите неодговорности ову изузетну значајну делатност предати на управљање у скупштинском одбору човеку који нема никакве компетенције везане за ову област. Неповољан положај науке и образовања је заправо израз недостатка стварне политичке воље да се стварају услови за формирање друштва знања.

Мислили смо да смо до сада видели све могуће облике и појаве дисквалификовања научних установа и делатника у области образовања, али избор Зукорлића за председника скупштинског одбора који се бави науком, информисањем, образовањем, технолошким развојем и информатичким друштвом спада у ред до сада незабележеног ругања и понижавања наше интелектуалне и научне заједнице, ако она још увек постоји.

То је израз бахатости и ароганције владајућег режима, коме је једино важно да у парламенту има што већу и стабилнију подршку. Област науке, образовања, технолошког развоја и информатичког друштва је на овај начин још једном отворено и бескрупулозно понижена, а послата је и јасна порука да су ситни политикантски интереси владајуће партије важнији од озбиљног и стратешког односа према суштински важним развојним приоритетима нашег друштва.

То је озбиљан удар на достојанство и углед наше интелектуалне и научне заједнице. И ако она сада одлучно не дигне глас протеста против оваквог скандалозног избора, онда није заслужила бољи третман и положај. Крајње је време да се наша интелектуална и научна заједница супротстави свеопштем срозавању елементарних моралних вредности и стручних компетенција.

Сада је он постао део владајуће коалиције, а у Скупштини ће се бавити питањима науке, образовања, технолошког развоја и информатичког друштва.

Не оглашавају се ни представници грађанског друштва и људско-правашких организација који непрестано покушавају да докажу да се у Србији одвија процес клерикализације друштва.

За њих је очигледно сасвим нормално да неко ко је до јуче био истакнути верски лидер постаје преко ноћи политичар. И то човек који је познат по неодмереним и политикантским изјавама да ће запалити Србију ако се оствари његова визија одбране права бошњачког народа.

Сада је он постао део владајуће коалиције, а у Скупштини ће се бавити питањима науке, образовања, технолошког развоја и информатичког друштва. Како би они реаговали да је неки од српских владика скинуо мантију и ушао у политички живот. Усијале би се друштвене мреже, а медији би били засути протестима због отворене десекуларизације нашег друштва.

Маринко М. Вучинић, НСПМ