У претресању живописних ликова који су прекјуче ушетали под кров дембелане коју, из неких разлога, још увек зовемо Народном скупштином, пронела се вест да је тамо своје место нашла и нека порно глумица завидног професионалног учинка. Испоставило се да је информација лажна (на жалост), што не значи да ће у скупштини фалити порнографије.
Такозвани Високи дом је одавно постао место ниских страсти и права је штета што у њему није завршила и једна професионалка. Међутим, жена, очигледно, држи до себе. Додуше за комплетну радњу ће мало фалити она друга страна али порнографија подразумева и самодовољност тако да ће се скупштинска већина већ снаћи, не бринемо се.
А у тој већини је, кажу, 150 потпуно нових лица – међу њима су се, између осталих, нашли и аутори опскурних телевизијских дупљак- емисија, фолк певачице, осредњи голмани а врхунски ботови, тате успелих зетова и ћерке још успешнијих мама… такорећи, формиран је један идеалан ОУР напредњачког страначког клијентелизма. (Само)елиминацијом опозиције Скупштина је коначно претворена у класичну фирму за упошљавање поданика, послушника, партијских али и непартијских кадрова „који су дали подршку“ и „испољили верност“ па им се ваља реванширати, а где ћеш бољег ухлебља од скупштинских клупа, одбора, комисија, парламентарних делегација… Лези лебу да те једем.
У суштини, пребирање по именима и биографијама врлих народних посланика и сеирење над њиховим капацитететима и вољом да истински представљају народ јалов је и бесмислен посао, јер је потпуно свеједно ко ће тамо седети кад је њихова права сврха обесмишљена. То су роботи, само под именом и презименом, којима ће посао бити да аплаудирају на успехе онога који им је та места обезбедио, владе коју ће он формирати и да притискају одговарајуће дугме кад звонце зазвони не би ли се изгласао какав закон. Из скупштинске сале је протерано оно што чини њену суштину – расправа и полемика, она ће говорити једним гласом и жали боже телевизијског времена које ће се траћити на преносе монотоног певања на исте ноте.
Да се разумемо, нису ни досадашњи скупштински сазиви обиловали истинским посланицима који су гинули за „базу“ – преовладавали су дизачи руку и извршитељи партијских налога. Такође није баш да је скупштина увек баштинила све саму елиту, било је ту оних и с коца и с конопца, а богами и са потерница, чак и осуђених ратних злочинаца. Још мање су били огледало цивилизоване парламентарне дебате, чешће су личили на најобичније вашариште са пијачарским расправана на ивици доброг укуса, али ово је најнепожељнији и најсуровији начин „упристојавања“, заправо једна врста еутаназије највишег законодавног тела.
Добили смо симулакрум парламента који, на први поглед, има све што једна скупштина треба да има: зграду, посланике, посланичке групе, протоколе, пословник, одборе, заседања, расправе, гласања… само што се све то може окачити о реп оног пословичног мачка.
Из бића скупштине одстрањена је најбитнија компонента – њена контролна улога. Уместо да контролише, биће контролисана. Уместо да преслишава, слушаће. Уместо да потчињава, биће потчињена. Уместо да враћа лоше законе, изгласаваће их. И није јој се то десило неким тектонским поремећајем, она је плански направљена да буде таква, они који је чине пристали су на додељене улоге и од њих се не може очекивати да јој удахну живот и врате душу.
И да. Биће ово први парламент у коме смо добили посланицу која ће, у складу са верским обичајима, покривати главу марамом. Остали могу да се покрију ушима.
Нова.рс
