СЕДМА годишњица од потписивања Бриселског споразума (19.априла) проћи ће као и претходне – без формиране Заједнице српских општина на Космету и уз још једну потврду манира власти у Приштини да не поштују договоре постигнуте са Београдом, а која се огледа у недавно заведеном “принципу реципроцитета”.
У Приштини су се од 2013. променила четири премијера и сваки од њих је избегао да испуни тачку споразума која је била најважнија за српску заједницу у Покрајини.
Да не намерава да оснује ЗСО онако како је прописала и парафирала тројка Кетрин Ештон – Ивица Дачић – Хашим Тачи, премијер привремених косовских институција у оставци Аљбин Курти није скривао од почетка свог мандата.
Када му је у парламенту већ било изгласано неповерење, Курти је под фирмом реципроцитета завео обавезу да се “уставно име Косова” ставља у документе који прате робу која иде на КиМ, или са КиМ у централну Србију, чиме је практично поставио захтев за признавање независности тзв. Републике Косово. Тиме је погажен принцип статусне неутралности који је до сада важио приликом трговине, а који је договорен током дијалога. То је само нови маневар у већ подугачкој нисци – од кршења слободе кретања, преко забране уласка на КиМ српским званичницима, упада парамилитарних снага на Север, отимања имовине српских предузећа, до гажења споразума ЦЕФТА.
КРАЈ СПОРАЗУМА О ЕНЕРГЕТИЦИ?
КРШЕЊЕ договора из Брисела представљаће и за следећу недељу најављено пребацивање тзв. Косова у регулаторни блок енергетског система Косово – Албанија и његово измештање из регулаторне зоне “Електромреже Србије”.
– Република Србија је, преко својих предузећа из енергетског сектора, оператер који снабдева север Космета електричном енергијом, тако да ће и овај покушај остати мртво слово на папиру. А било какви једнострани потези Приштине у том правцу значили би крај Споразума о енергетици – каже Ђурић.
Директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић каже, за “Новости” да је за седам година безброј пута пропуштена прилика да ЕУ, као гарант примене споразума и после испуњења свих обавеза Београда, изврши на Приштину притисак да би се договорено и применило.
– Наша очекивања и стрпљење били су небројено пута изневерени. По завршетку кризе изазване пандемијом вируса корона нова администрација ЕУ имаће прилику да окрене нову страницу и спасе свој углед тако што ће ставити тачку на обесмишљавање досадашњих резултата, што је очигледно стратегија албанског политичког вођства на КиМ. Синхронизован притисак међународне заједнице на Приштину сасвим сигурно не би остао без резултата – сматра Ђурић.
ЗСО, како је 2013. договорено, треба да буде Заједница са надлежностима у надзору локалне привреде, области образовања, здравствене и социјалне заштите, побољшања услова живота повратника на КиМ…
Спољнополитички аналитичар Немања Старовић каже да је одавно јасно да у Приштини не постоји политичка воља за спровођење овог споразума.
– Одбијање приштинске стране да испуни своје обавезе довело је до спознаје у значајном делу међународне заједнице да су могућности за преговоре исцрпљене и да је даљи напредак могућ једино отварањем кључног политичког питања – статуса КиМ. Београд је исказао спремност да се преговори подигну на виши политички ниво, уз принципијелни став по којем се о статусу КиМ може разговарати једино у пакету са питањем територије. То је наишло на разумевање САД. Управо одбијање Албанаца да формирају ЗСО омогућило је увођење у јавну дебату разграничења као легитимне и за део међународне заједнице прихватљиве теме – каже Старовић.
Д. Р. Ђорђевић, НОвости.рс
