Економија

Иако се смањују субвенције и сви јој раде о глави од српске пољопривреде стиже 3,2 милијарде $

ВИСОКЕ позиције Србије у свету и Европи, по процентуалном расту извоза, где пољопривреда има велики утицај, указује на добар пут наше привреде. Само су пољопривреда и прехрамбена индустрија у 2016. години остварили извоз у вредности од 3,2 милијарде долара. Проценат извоза расте, али, поједини стручњаци сматрају, да је то далеко од могућности српских њива.

Иако се смањују субвенције и сви јој раде о глави од српске пољопривреде стиже 3,2 милијарде $Иако се смањују субвенције и сви јој раде о глави од српске пољопривреде стиже 3,2 милијарде $Према званичним подацима, аграрни сектор у укупном робном извозу, учествовао је са нешто више од 21 одсто, а највише продајемо кукуруз, цигарете, малине, пшеницу и јабуке.

– Вредност извоза кукуруза прошле године била је 314 милиона евра, цигарета 250 милиона евра, малина 223, пшенице 120, јабука 113, шећера 112, јестивог сунцокретовог уља 56 и сојиног сировог уља 46 милиона евра – објашњава Милан Ћупрић, руководилац групе за ратарство у Министарству пољопривреде. – Наша производња задовољава потребе домаћег тржишта, а сав вишак се извози. У томе доминирају житарице. Прошле године извезли смо више од два милиона тона кукуруза и близу милион тона пшенице. Значајни смо и извозници брашна. Покривамо сва регионална тржишта, БиХ, Албанију, Црну Гору и Македонију.

Главни спољнотрговински партнер Србије је Европска унија, са више од 50 одсто. Само смо у 2016. години на тржиште ЕУ извезли производа у вредности од 1,4 милијарде долара, док је увоз био 846 милиона долара. Извоз у земље ЦЕФТА био је око 1,2 милијарде долара.

– Суфицит у извозу пољопривредних производа достигао је 1,8 милијарди евра, и тиме је смањен укупан дефицит на нешто више од четири милијарде евра – објашњава Вукосав Саковић, директор Удружења “Жита Србије”. – У стварању суфицита пољопривреде највише је допринео управо извоз кукуруза, а затим и пшенице, а и сунцокрета и соје, и јестивог уља од соје и сунцокрета.

Како објашњава Саковић, често се поставља питање зашто извозимо кукуруз и пшеницу, а не прерађевине, а заборавља се да на листи извоза имамо најмање 15 прерађевина од ових житарица.

– САД, на пример, извози 45 милиона тона кукуруза, и нико не поставља питање зашто се извози толико непрерађеног кукуруза, а чују се и гласне замерке, због нашег “удела” од три милиона тона у извозу – категоричан је Саковић.

ЗАРАДA “ТЕШКО” ДО РАТАРА

РАТАР из Каћа, Војислав Малешев и један од већих произвођача житарица и уљарица, напомиње како добри извозни резултати јако ретко “стижу до џепова пољопривредника”.

– Највећи део проифита од извоза годинама уназад иде у џепове извозника – јасан је Саковић. – Чује се да је зарада од извоза мала, око пет евра по тони, али, и поред тога, имамо, кажу око 200 извозника пољопривредних производа. Да нема зараде, сигурно би их било мање.

Проблем је и то што тржиште пољопривредних производа не “ради” као уобичајено тржиште, односно, имамо исту цену пшенице и кукуруза у целој земљи. Да тржиште живи, сигурно би негде цена била виша, или нижа…

Новости.рс

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!