Иако Србија има двоструко више полиције од просека ЕУ, нарко кланови се спрдају са државом

Осим званичног саопштења МУП-а у коме је у суботу потврђено убиство познатог адвоката Драгослава Огњановића, до данас није откривен ни један детаљ у вези с овим убиством. И поред инсистирања адвокатских удружења на хитном решавању овог случаја, па и захтева дела адвоката за смену министра полиције Небојше Стефановића, нико од надлежних, па ни тужилац као најпозванији, није се огласио. Да постоје неки трагови чули смо једино од председника државе Александра Вучића, иако саопштавање такве врсте информација није у његовој надлежности.

Тако је председник државе, дан након убиства адвоката Драгослава Огњановића, обавестио јавност да полиција има неке трагове, али да не може да каже да је убиство решено.

„Држава ће морати још жешћим и озбиљнијим акцијама да покаже убицама да Београд и Србија не могу бити полигон за њихово деловање. Рат два клана око тржишта наркотика постаје нешто са чим држава мора озбиљније да се обрачуна. Мораћемо да покажемо убицама да иду тамо одакле су дошли”, рекао је Вучић.

Министар полиције Небојша Стефановић се обратио јавности, али неколико сати пре убиства Огњановића. На конференцији за новинаре се похвалио смањеном стопом криминала. Тада је рекао да је укупна стопа криминала у Србији смањена за 19 одсто у односу на претходни месец, да није почињено ниједно убиство у обрачуну криминалних група, а да је свему томе допринело појачано присуство полиције на терену.

О мафијашким обрачунима на улицама чак и у сред дана, којима грађани сведоче већ неколико година, министар полиције, међутим, није рекао ни реч. Само неколико сати касније, статистику Стефановића демантовала је стварност.

Махање подацима који се односе само на један месец, а не на одређен период у коме се водила статистика и на основу чега је урађена анализа, не само да није реална слика стања већ је и врста обмане у којој се тачни подаци за један изузетно кратак период користе за представљање шире слике стања. Осим што овакви подаци не могу бити релевантни за давање позитивне оцене, ни тврдње министра полиције Небојше Стефановића да је стопа криминала смањена захваљујући повећаном броју полицајаца на терену није основана, јер повећан број полицајаца не значи и мање убистава. То показују и искуства неких развијених европских земаља.

Према подацима истраживања у коме је учествовао и Београдски центар за безбедност и спољну политику, Србија је у 2015. години имала 601 полицајца на 100.000 становника, што је двостуко више од стандарда Европске уније.

„Србија је по броју полицајаца на 100.000 становника изнад ЕУ у којој је просек 211 и УН стандарда од 300 полицајаца. Већи број полицајаца не мора нужно да повећа безбедност, већ она зависи и од других фактора попут организације рада, управљања и квалитета менаџмента, квалитета коришћења расположивих ресурса, обучености кадра“, каже за Инсајдер Саша Ђорђевић, истраживач Београдског центра за безбедност и политику.

Да број полицајаца није у директној вези са бројем убистава и безбедношћу грађана,  боље од статистике показује наша стварност и чињеница да су грађани Србије последњих година сведоци све чешћих мафијашких обрачуна у којима су неки од њих и сами угрожени.

 „Рат против мафије“ или немоћ државе

Током протекле две године од представника власти више пута смо чули сличне изјаве у којима се као виновници криминалних обрачуна наводе два клана. Средином октобра 2016, након мафијашког обрачуна у коме је убијен осуђивани криминалац и један од вођа Јањичара, навијачке подгрупе Партизана Александар Станковић, министар полиције Небојша Стефановић је на конференцији за новинаре објавио рат мафији.

„Објављујемо рат овој врсти мафије, биће то тешка борба коју полиција и безбедносне снаге морају да поднесу, али то морамо да учинимо због наших грађана“, рекао је тада министар Стефановић.

Од тада до данас, јавност је сведочила бројним криминалним убиствима у којима су и сами грађани били угрожени јер су се убиства дешавала и у сред дана на прометним улицама и местима. Колико год статистика била повољна за представљање успешности рада полиције, ти подаци, међутим, не говоре много о стању безбедности, поготово имајући у виду да се одговорни за ове злочине, како је показала анализа Инсајдера, ретко и споро приводе правди.

Занимљиво је и да је министар полиције Небојша Стефановић пре три дана изнео податке који се односе на јул ове године, не наводећи шта се дешавало у претходном месецу и од почетка године.

Изоставио је, рецимо, да наведе да су се у размаку од само неколико дана догодила два убиства. Прво је у експлозији џипа у једној од најпрометнијих улица у Београду убијен Синиша Милић кога су доводили у везу са кланом Луке Бојовића, у Жаркову је убијен 45-годишњи мушкарац, на кога је пуцано из аутомобила у покрету.

Према медијској архиви, то је било десето убиство у криминалном обрачуну од почетка ове године у Београду, а жртве су, по правилу, од раније познате полицији.

Да су у Београду последњих година извршена бројна убиства и да је расветљен само мали број указује и део подељене Адвокатске коморе Београд на чијем челу је Владимир Гајић. Реагујући поводом убиства адвоката Драгослава Огњановића у саопштењу закључују да је јавна безбедност грађана Србије угрожена и да су они као и сви грађани „веома забринути што насиље постаје свакодневица“.

„Зато је неопходно да министар унутрашњих послова, у чијем ресору је јавна безбедност, сноси политичку одговорност за стање у своме ресору, и поднесе оставку. То би био не само акт политичке одговорности, већ и демократске политичке културе и искреног саосећања са породицама жртава“, навели су у саопштењу.

Они захтевају од надлежних да спроведу хитну и ефикасну истрагу, открију одговорне за убиство Драгослава Огњановића и хитно изврше процену стања јавне безбедности.

(Инсајдер)