Ову колумну пишем и срећан и тужан у исто време, знам да је чудно али тако је. Срећан сам због других и тужан због наше ситуације. Наиме прошле недеље посетио сам Румунију и остао у шоку до дана данашњег. Видео сам чудо и видео сам да може. Знам да ово сада звучи чудно али видео сам да земља која се бори против криминала и корупције може да процвета и то буквално, тврди Љубомир Стефановић, уредник YоуТубе канала и портала Славија инфо
Љубомир Стефановић
Али да кренем редом од својих предрасуда неупућености и утиска о Румунији од пре скоро двадесет година када сам био први пут тамо. Тада сад већ давно била је то једна посткомунистичка земља огрезла у криминал и корупцију од полиције на улици која тражи мито до тога да морате да чувате ствари када негде седнете на пиће. Зграде оронуле, људи лоше обучени а по путевима често се можете десити да претичете запрежна кола. Наравно аутопута тада нису имали ни један једини километар а и возила по путевима најчешће су вредела неколико стотина евра. Нисам се дуго здржао па пишем само оно што сам успео тада да видим а и било је доста давно али општи утисак ми је био депресиван и жеља само како да одем што даље тј нисам имао намеру да се дуго задржавам.
Данас је слика тотално другачија данас је први утисак када уђете у Румунију да су зграде окречене а градови и села чисти, наравно аутопутева има и кола су знатно боља. Стандард је већи него код нас а корупције и криминала бар ја као туриста нисам видео уопште. Овде не кажем да тога нема али ја нисам стекао такав утисак. Људи живе солидно, гориво плаћају 160 и словима стошездесет динара, путарине су на вињете, а продавнице су редом од тридесет до четрдесет посто јефтиније од наших.
Некако и људи више зраче оптимизмом када је све око њих чисто и сређено. Али велико је питање како су нас престигли како су дошли на ово што су данас. Многи ће рећи па чланови су Европске уније и НАТО али чланство не даје паре и неће чланство да уреди земљу нешто су ипак урадили. Е па јесу и то велику ствар а то је да су се обрачунали са корумпираним политичарима и тајкунима који су их годинама пљачкали.
Пресудну улогу у томе одиграла је Лаура Kодруца Kовеши румунска тужитељка из једног малог града Свети Ђорђе углавном насељеног Мађарима која је успела да води истраге и затвори више стотина њихових тајкуна и политичара. Да би то успела добила је подршку малог броја политичара али велику подршку незавинсних медија и наравно грађана спремних на побуну. Тако су данас дошли у ситуацију да километар аутопута плаћају око четири милиона евра и да ураде седамдесет километара за две године, морам да нагласима да је по равном терену.
Kод нас се цена километра аутопута не yна и углавном је неколико пута већа а аутопут ка Црној Гори градимо брзином од око два километра годишње! Е то је криминал и корупција ем више плаћамо ем није урађено. Аутопут о коме причам повезаће Темишвар и место Моравице уз границу са Србијом у близини града Вршца док ми са друге немамо ни километар аутопута у Банату и то иако је Румунија највећа економска сила од свих земаља са којима се граничимо.
Осим овога разликујемо се и у много других ствари и углавно су они у предности што тешка срца признајем јер се сећам периода када није било овако код њих. Али кључна је била борба народа и пар храбрих људи из правосуђа који су уз подршку правих медија то успели. Kод нас је за сада стање очајно и не зна се дал је горе стање у народу, медијима или у правосуђу. Суде чак и судије са наногицама, у медијима је преостало нас неколико који смо независни наравно и хапшени и саслушавани, рад нам је максимално саботиран. Посебно би навео случај Милована Бркића и Дејана Петра Златановића које је овај режим држао месецима у притвору иако су од почетка свесни да никакво дело нису починили.
Наспрам њих двојице мојих скоро двестотине сати претреса и провера на граничним прелазима делују смешно. Остали медијски радници не пролазе овако али њих и све мањи број грађана прати. Битан моменат у овом моменту за обе земље је рударење и долазак мултинационалних компанија.
У марту ове године Румунија је добила судски спор који је водила са компанијом Габриле Ресоурцес која је желела да рудари на њиховој територији а тражила је од Румуније одштетни захтев у износу од шест милијарди и седамстотина хиљада евра. Наравно озбиља држава бори се да сачува виталне националне интересе а и народ је био против рударења. Тако да иако је ова компанија добила дозволу за истраживања још давне двехиљадите године од стране тадашње Владе Румуније ништа више није успела да постигне.
Ово пишем због ситуације код нас где је Рио Тинто као и друге компаније покушао да уђе на мла врата са дозволама за истраживање које би када обаве истраживања некако да преведу народ жедне преко воде и да крену крену да копају. Румуни су показали став и љубав према свом окружењу а држава која је попрлично очишћена од корупције победила је мултинационалну компанију на суду где их је заступала адвокатска канцеларија ЛАЛИВЕ састављена од румунских и швајцарских адвоката. Kод нас је народ великом већином против рударења, против расељавања, болести и свега што са рудником долази. Али држава тј корумпирани појединци који су на жалост грађана Србије на власти су итекако за. Kоји је мотив људима који везе немају са рударењем да буду толики лобисти истог ако није корупција. Чак се и Александар Вучић потрудио да пресели канцеларију у Западну Србију да настави да лаже људе како ће све бити у реду. Воли он то да ради тако је радио у Глини тако је радио на Kосову и Метохији тако ће сада у Лозници и околини. Воли да упозна људе пре него што их задеси трагедија и пресељење. Наши медији уопште не говоре о томе да је итекако могуће отерати ове компаније без динара плаћања одштете и сво време нас убеђују да ће нас то скупо коштати. И хоће али ће скупо коштати само оне који су узели мито од ових компанија. Нама обичним грађанима само ће бити боље. Овде медијски желе да представе да је дозвола за истраживање исто што је и дозвола за рударење, а то би било као да некоме издате стан или продате стан. Сложићете се да уопште није исто.
Сада када види да је однос подршке рударењу девет на према један и да ће му ово сасвим срушити рејтинг Вучић покушава спиновима да се извуче па је народу бацио Мицу Заветницу и Северину. За прву је изашло како нема диплому и како се лажно представљала као политиколог а поједини гости попут др инж. Мирослава Паровића били су на прослави њене дипломе да ствар буде још и луђа, док су другу испитивали на граничном прелазу службеници Безбедносно информативне агенције.
Наравно нит је разлог што је Хрватица јер је исто то и Ана Брнабић нит је разлог што је против литијума, главни разлог је што је против Вучића. Али спинови нису прошли народ и даље гледа како да одбрани кућни праг и право на здраву воду, земљи и ваздух. Нарочито му је проблем што су за ископавање литијума само старији од шездесет година по истраживањима.
Вратимо се на случај из Румуније и покажимо да можемо као што су и они успели да се изборимо са корупцијом и криминалом али и мултинационалним компанијама. Отерајмо првом приликом све заједно јер то све иде у пакету. Немојмо дозволити да нас се поколења стиде јер ово ако се позитивно не реши дугорочно нећемо постојати као народ. Осим овога десило се још једно чудо.
На годишњицу издаје Александра Вучића пресушила је река Ибар. Наиме пре четири године Александар Вучић је 4.четвртог септембра у Белој кући у присуству Доналда Трампа потписао такозвани Вашингтонски споразум где се обавезао да ће издати много тога али овде је посебно занимљив део када је издао реку Ибар и вештачко језеро Газиводе. Сада се и природа побунила и то баш на тај река Ибар једна од вћих река у Србији је пресушила.
Ово никако не може бити случајно јер се ово десило по први пут у историји и требамо добро обратити пажњу на све његове потезе али и одговоре природе. Па као што није природно да таква река пресуши није природно ни да такав човек без секунде радног стажа буде неко ко паметује милионима грађана на сваку тему. Прсушила је река а ускоро ће и он. Kула од карата лако се руши само ако се извуче права карта из ње. Тако ће бити и са овим режимом.
Дан након пада сви ће се правдати како су помагали опозицију, како нису они хтели да буду напредњаци да их је притискао уцењивао и слично, али биће касно. Свесно сте били део злочиначког подухвата који је упропастио наш народ и државу. Подржавали сте издајника и тровача наше деце. Морамо се угледати на друге и након пада који је све ближе сурово се обрачунати са свима који су се огрешили о закон.
Овом приликом позиам грађане да након пада јавно иступају са свим својим сазнањима о сваком напредњаку како би ово мрачно доба што пре завршило. Доста је било толеранције и апатије, морамо се дићи и победити.